BEOGRAD/ZAGREB – Povoljno makroekonomsko okruženje pogoduje zemljama Centralne i Istočne Evrope, pa će 2018. biti deveta uzastopna godina rasta višeg od 3,5 odsto. U Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi rast je stabilniji, a predviđa se trend rasta kreditiranja, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. To su samo neki od zaključaka sa godišnje skupštine EBRD-a.
Ekonomiji izgleda opet pripada kraljevski tretman, jer je sušni period za nama. Godišnji skup bankara Evropske banke za obnovu i razvoj u Jordanu nisu samo simbolično otvorili kralj Abdulah i kraljica Ranija, već su rezultati i prognoze dobri i za naš region i Srbiju.
“Poslije usporavanja rasta u Srbiji u prošloj, očekuje se snažan zamah u 2018. i narednoj godini. Svi makroekonomski pokazatelji su iznad očekivanja. Malo raste uvoz od izvoza ali se radi o uvozu opreme za investicije, što je dobro”, ocjenjuje Artur Razvil, ekonomista EBRD-a.
Razvil ističe da su investicije, posebno privatnog sektora, završetak reformi i integracija sa tržištem Evropske unije, ključni za održivi rast ekonomije Srbije.
Prognoze rasta EBRD-a u Srbiji su nešto konzervativnije, jer su rezervisani zbog činjenice da nešto poput vremenskih neprilika uvijek može da ih omete.
Zato su prognoze “Unikredit” banke smjelije. Prema njima, najviše će rasti bugarska ekonomija – 4,3 odsto, turska četiri, srpska 3,1 odsto, hrvatska 2,8 procenata, dok će prosek Jugoistočne Evrope biti 2,6 a Evrozone 2,1 odsto.
Nova ekonomija