BEOGRAD, Prema ocjeni profesora ekonomije Dragana Đuričina, fiskalna unija i država kao posljednji garant transakcija su bolje rješenje za izlazak iz dužničke krize u evrozoni nego šira ovlašćenja Evropskoj centralnoj banci (ECB) .
Đuričin je izjavio da će 17 zemalja članica evrozone učiniti sve da sačuvaju evro kao valutu te zone i Evropske unije (EU), a da je pritisak novog fiskalnog opterećenja u EU, možda, prilika za Srbiju da se u nju preseli dio proizvodnje iz zemalja Unije.
Đuričin, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, objasnio je da fiskalna unija znači da je EU priznala dug i da će ga plaćati postepeno, ali i da će fiskalno opterećenje privrednih subjekata u evrozoni biti veće jer će biti povećani ili uvedeni razni porezi.
“To je možda šansa za Srbiju, jer ukoliko uredi svoj pravni sistem i energizuje neke bitne investicije u infrastrukturi, energetici i poljoprivredi, to bi bila prilika da se proizvodnje u zemljama evrozone pod pritiskom novog fiskalnog opterećenja, presele u Srbiju. To bi možda bila prilika, da iz hendikepa uđemo u prednost ali, mnogo toga treba uraditi…”, ukazao je on.
Đuričin smatra da će posljedice globalne ekonomske krize tokom cele godine biti veoma pogubne za zemlje zapadne hemisfere.
Đuričin je dodao da će 2012. biti godina u kojoj će investitori iz Narodne Republike Kine preuzimati značajne banke i preduzeća iz realnog sektora, što će ih, kako je rekao, konsolidovati, ali i promjeniti geopolitičku sliku Kontinenta i značaj pojedinih zemalja.
“Čini mi se da je 2012, godina borbe za Evropu, s tim da će oni koji imaju slobodna sredstva pokušati da je preuzimaju, a onima kojima to nije interes političkim sredstvima pokušavaće da odvrate te investicije. Kako će se to završiti teško je procijeniti”, naveo je profesor.
“Ukoliko ekonomija bude glavni kriterijum, to će dovesti do eliminacije uzroka krize i u 2013. možemo očekivati oporavak. No, ako geopolitika bude primarna, onda ćemo i dalje biti u opasnoj zoni krize sa dvostrukim dnom, možda i slobodnim padom svjetske ekonomije”, zaključio je Đuričin. Tanjug
