BANJALUKA, Domovi zdravlja u RS, zaključno sa 30. junom ove godine, za poreze i doprinose ukupno duguju 21,8 miliona KM, dok po osnovu neisplaćenih plata radnicima duguju 6,3 miliona KM.
Takođe, zaključno sa prošlom godinom, u domovima zdravlja širom RS radilo je 5.593 radnika, što je za 1.112 radnika više u odnosu na podatke Fonda zdravstvenog osiguranja i standarda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Što se tiče dugova domova zdravlja od ukupno 21,8 miliona KM, više od 10 miliona se odnosi na doprinose za Fond PIO, a ostalo na doprinose za Fond zdravstvenog osiguranja, zatim Fond dječje zaštite i poreze.
Od ukupno 58 zdravstvenih ustanova u RS samo njih 11 redovno plaća svoje obaveze, a među njima su domovi zdravlja u Čelincu, Bijeljini, Nevesinju, Laktašima, Potocima, Driniću, Zavod “Miroslav Zotović”, Banja Vrućica…
“Recimo, Dom zdravlja Sokolac ima 1,06 miliona KM duga i posljednja uplata po osnovu doprinosa za Fond PIO bila je 30. septembra 2009. godine, a slično je i sa Psihijatrijskom klinikom u toj opštini, gdje je poslednja uplata bila 31. jula, takođe 2009. godine”, rekao je Mladen Milić, direktor Fonda PIO RS.
On ističe da ne postoje odobreni reprogrami za domove zdravlja i bolnice i da ne zna na koji način će biti riješeni ti dugovi, ali da će se morati iznaći rješenja.
U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS tvrde da se u sistemu i funkcionisanju domova zdravlja nešto mora mijenjati, zbog čega su predložili trezorsko poslovanje kako bi se poboljšala disciplina, ali, kako kažu, postoje otpori prema tome upravo od strane domova zdravlja.
Slobodan Stanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, kada je u pitanju finansiranje domova zdravlja od strane lokalne zajednice, kaže da je to malo.
“To bi u budućnosti moralo biti više, naročito u malim sredinama, gdje bi trebalo da imaju samo tim porodične medicine.
Ne mislimo gasiti mrežu domova zdravlja već dati jednaku šansu svima da pod jednakim uslovima rade, s tim da će nerazvijene i izrazito nerazvijene opštine imati određene dodatke, ali i ako s tim dodatcima ne mogu opstati, onda će sami sebe diskreditovati ili će ih morati ugasiti ili preći na timove porodične medicine”, kazao je Stanić.
On ističe i da se politika zapošljavanja mora mijenjati, jer je u domovima zdravlja više od 30 odsto radnika nemedicinske struke, što dovoljno govori da je to nemoguće ako su standardi oko 20 odsto.
“Predlažemo prelazak na trezorsko poslovanje, gdje bi domovi bili kao i Centar za socijalni rad, budžetska i trezorska jedinica. Mi bi iz Fonda sredstva koja smo i do sada prebacivali slali, s tim da bi oni onda morali polagati izvještaje i na početku godine bi se jasno znalo koliko je otišlo na plate, koliko je bilo zaposlenih i ne bi se to moglo mijenjati tokom godine i kod svake promjene skupštinske većine. Bili bi predmet revizije, a sada ih trenutno niko ne kontroliše. Ima otpora od strane domova zdravlja za trezorsko poslovanje, ali taj problem sam iznio Savezu opština i gradova i do sljedeće sjednice imaćemo kompletnu analizu”, kazao je Stanić.
Lokalne zajednice premalo daju
Kada je u pitanju sve teže stanje u ovim ustanovama, zabrinjava i podatak da lokalne zajednice, koje praktično vode glavnu riječ u domovima zdravlja, sve manje učestvuju u njihovom finansiranju.
U 2011. godini lokalne zajednice u RS ukupno su izdvojile tek 2.665.878 KM ili 0,5 odsto u odnosu na Finansijski plan Fonda zdravstvenog osiguranja. Prošla godina završena je sa još gorim rezultatom, jer su lokalne zajednice domove zdravlja finansirale sa 2.597.353 KM ili 0,47 odsto u odnosu na plan Fonda. Nezavisne novine
