BEOGRAD, U narednom periodu kamate na kredite neće padati – stagniraće, a možda i rasti, s obzirom na kretanja na međunarodnom tržištu novca, a umnogome će zavisiti i od monetarne politike koju će voditi NBS. Ukoliko naša centralna banka odluči da poveća restriktivnost, na primjer, podigne obaveznu rezervu bankama, to će značiti manje zajmova privredi i građanima, ali i – veće kamatne stope.
Ovo za „Novosti“ kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, naglašavajući da bi inflacija od devet-deset odsto mogla da bude problem. Jer, ako NBS podigne obavezne rezerve bankama, privredi će biti dostupno manje kredita, što znači pad produktivnosti i izvoza, a za građane ograničenu potrošnju.
* Kod nas su kamate i naknade i dalje visoke u odnosu na okruženje?
– Kamate u Srbiji već godinama padaju. Sada je kamatna marža 4,90 odsto, a bila je 10,70 odsto. To je kamata koja predstavlja cijenu po kojoj banka naplaćuje i isplaćuje svoje usluge. S obzirom na ekonomske uslove, na visinu inflacije, rizik zemlje, pad proizvodnje i izvoza, lošu situaciju u industriji, bankarske kamate su pristojne. Uvijek je skupo onome ko plaća. U kamatama se ne možemo porediti sa zemljama Evrope.
* Da li se banke žale na stepen naplate kredita?
– Kašnjenje u otplati kredita preduzeća je 14 odsto, a kod građana 3,5 odsto. Tu se misli na docnju za firme dužu od 15 dana, a za stanovništvo više od 60 dana. Ako se uporedimo sa našim susjedima, mi smo mnogo bolji, ali brine sve veća nelikvidnost privrede. Svako preduzeće duguje svakome, i to je jedan lanac, koji se teško prekida. Ima dobrih firmi koji ne mogu da izmiruju svoje obaveze, jer ne mogu da naplate ono što su prodale. Tako postaju loši dužnici. Kod građana ne brine toliko stepen kašnjenja, koliko to što raste. Prije svega zato što su plate realno manje i neredovne i što ljudi ostaju bez posla. Trenutno, od 1,2 miliona odobrenih zajmova stanovništvu 119.000 (deset odsto) je problematično.
* Ekonomisti optužuju bankare da krajem mjeseca, kada dospijevaju krediti, namjerno dižu vrijednost evra kako bi što više zaradili na kursu?
– To su besmislice. Ne mogu banke da se dogovaraju oko podizanja kursa u određenim danima, jer se svaka od njih bori za svakog klijenta, za svaki dinar… Kod nas je problem što firme najviše deviza potražuju krajem mjeseca, da bi platile rate za kredite u inostranstvu. Kako je ponuda deviza mala, a velika potražnja, evro je skuplji. Za banke je svaki rast kursa poguban, jer pada naplativost kredita.
* Ipak, ima banaka sa visokim prodajnim kursevima po kojima naplaćuju obaveze za kredite?
– Slažem se da toga ima među bankama i smatram da nije u redu. Ali je sugurno da takva banka neće lako privući klijente.
* Da li će sljedeća godina biti teška za banke? Kako ocjenjujete ovogodišnje rezultate?
– Ne samo za banke, već za sve. Ovu godinu, takođe, ocjenjujemo kao tešku. Profit koji se pominje od oko 20 milijardi dinara, zvuči pompezno, ali to je oko četiri odsto u odnosu na kapital banaka. Veću zaradu imaju banke u Albaniji, koje su u prvih devet mjeseci imale prinos od osam odsto, zatim Hrvatska sa 6,9 odsto…
Nema mnogo banaka
* Srbija je mala zemlja, a ima 34 banke, da li će doći do ukrupnjavanja?
– I Holandija je mala država, a ima mnogo banaka. Nije važna veličina, nego stepen ekonomskog razvoja. Kod nas će sigurno doći do spajanja, pripajanja… banaka i njihov broj će se smanjiti. Prije sedam godina imali smo 46 banaka, a danas 34, a nijedna nije ostala bez dozvole za rad, odnosno nije propala, pa ugašena. Naše banke su veoma stabilne i amortizovale su veoma veliki dio tereta ekonomske krize.
Ne iznose evre
* U javnosti se može čuti da banke iznose novac iz zemlje.
– Banka može da povuče kapital, ako odlazi iz zemlje, ili može da iznese profit, ali da iznosi naš položen novac, to je apsurdno. Primjera radi, lani je bankarski sektor zaradio oko 300 miliona evra, od toga je uloženo u razne namjene u Srbiji oko 200 miliona evra. Kome u Evropi treba ostalih 100 miliona evra, svih 34 banaka? Valja naglasiti, na primjer, da je Inteza,od kada je došla u Srbiju, uložila 2,5 milijardi evra. Novosti