BEOGRAD, Nema kredit za stan, auto, bijelu tehniku. Nije ni u dozvoljenom „minusu“, nije pozajmio kod rodbine i prijatelja, ne kupuje kod komšije na „crtu“ i redovno plaća struju, telefon, „infostan“.
Realno, u Srbiji su rijetki ovako solventni građani, ali čak i taj koji se klonio svakog zajma ovog trenutka duguje – 2.078 evra. Toliko iznosi sadašnji javni dug Srbije, kada se ravnopravno podjeli na sve stanovnike zemlje.
Država duguje ukupno 14,8 milijardi evra i samo za godinu dana je svoje obaveze povećala za čak 3,3 milijarde evra. A zaduživala se da bi isplaćivala plate, penzije i druga socijalna davanja, finansirala infrastrukturu. Jednostavno, „krpila“ je svaku rupu u budžetu, čijih je čak 90 odsto davanja fiksirano nekim zakonom. Zaduživala se, međutim, takvom brzinom da samo što nije probili „plafon“.
– Javni dug stigao je do gornje granice dozvoljenog – kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog savjeta. – Granica je 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, a mi smo, po posljednjim podacima, zaduženi 44,3 odsto. Kada se na ovo doda dug lokalnih samouprava bez državne garancije, iznos se povećava za jedan procentni poen. Vlada, prema Zakonu o budžetskom sistemu, mora da preduzme mjere da u slučaju probijanja granice dug vrati na dozvoljeni nivo.
Problem je, međutim, što svi pokazatelji slute da će Srbija morati i dalje da se zadužuje. Manjak u državnoj kasi i naredne godine će biti oko 140 milijardi dinara. U vremenu finansijske krize teško da možemo da računamo da će mnogo toga stići od privatizacije. Samo dio državnih rashoda i sljedeće godine će biti otplata dugova. Na kamate ćemo u 2012. morati da damo 60 milijardi dinara, a glavnice oko 350 milijardi.
– Finansiranje javnog duga naredne godine će biti još jedan od izazova – dodaje Vučković. – Pitanje je da li će investitori u istoj mjeri kupovati trezorske zapise naše zemlje, što je glavni oblik finansiranja. Moraćemo da pronađemo alternativne načine, poput kredita kod banaka ili emisije hartija od vrijednosti na stranom tržištu.
Država je, međutim, „malo dijete“ za privredu. Preduzeća bankama, u Srbiji i onima preko granice, duguju čak 19,4 milijarde evra. Jedino što su firme posustale u zaduživanju. Kada se uporedi sa istim periodom lani, njihove obaveze su za 169 miliona evra manje.
– Nema mogućnosti da se dođe do nove likvidnosti po niskoj cijeni novca – objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija.org“. – Izvještaji Agencije za privredne registre o finansijkoj poziciji preduzeća pokazuju da samo 40 preduzeća duguje polovinu ukupnog duga privrede. Najveći broj njih je u statusu javnih ili neprivatizovanih društvenih firmi. Kada se oni izuzmu, situacija u većini drugih preduzeća nije tako loša. Dramatična je kod preduzetnika, ali oni su previše mali da bi uticali na kreiranje ekonomske politike i tražili pomoć.
Zaposleni u Srbiji na plećima nose i dugove svojih poslodavaca. Kada se ukupno zaduženje privrede podjeli na sve zvanično uposlene, svaki radnik „dođe“ po 11.061 evro. Da bi se vratili dugovi privatnog sektora potrebno je 29 mjesečnih fondova zarada. Kada se saberu privatni i javni dug, radnici treba da crnče pune četiri godine.
– U septembru 2008. godine apelovao sam da se država zaduži kako bi refinansirala najskuplje kredite jeftinijim – kaže Zdravković. – Tako bi manje ljudi ostalo bez posla kada preduzeća krenu da štede na radnoj snazi. Od tada se država zadužila više od šest milijardi evra, ali da bi finansirala redovnu isplatu plata i penzija a manje zbog investicionih radova. Privreda je širok pojam različitih interesa, a država treba da gleda dugoročne interese i da svojim djelovanjem odgovori na osnovno pitanje svog postojanja: kako da stvori efikasan sistem u kome će se povećavati broj firmi i zaposlenih? Jeftine izvore finansiranja treba ponuditi preko banaka u državnom vlasništvu firmama koje imaju proizvode za izvoz, i imaju perspektivu da svojim radom opstanu na tržištu, a da u zemlju unesu preko potrebnu deviznu likvidnost.
I, na kraju, tu su i građani i njihove pozajmice. Stanovnici Srbije duguju ukupno 5,8 milijardi evra. Kada se na istu gomilu stave krediti države, privrede i građana, oni iznose blizu 38 milijardi evra. A kada dug podijelimo na sve žitelje, svakom pripadne po 5.330 evra. Ako ga „nose“ samo zaposleni, onda je svakom na grbači po 21.637 evra.
Milijarda za tri mjeseca
Država se u trećem tromjesečju ove godine najviše zadužila na inostranom tržištu: javni spoljni dug porastao je za 1,2 milijarde evra. Najveći dio čini prodaja evroobveznica na svjetskom finansijskom tržištu u iznosu od milijardu dolara (738,1 milion evra), zatim, 200 miliona evra porasta obaveza po osnovu makroekonomske pomoći EU i još 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit EIB kompaniji „Fijat kompakt automobili Srbija“.
Javni unutrašnji dug u istom periodu uvećan je za 222,7 miliona evra, od čega se 210 miliona evra odnosi na obaveze države po osnovu garancije za kredit Javnom preduzeću „Srbijagas“.
Otplata spoljnog duga
U narednih pet godina, na ime vraćanja postojećeg spoljnog javnog duga platićemo ukupno 5,675 milijardi evra, zajedno sa kamatom. Naime, veći dio javnog duga Srbije čini spoljni javni dug. Prema podacima centralne banke, ukupni spoljni javni dug Srbije na kraju oktobra 2011. godine iznosio je 10,4 milijarde evra. On, pored reprogramiranih starih dugova i novih zaduženja države, obuhvata i obaveze NBS, neregulisane obaveze Republike Srbije, kao i dug lokalne samouprave i državnih agencija bez državne garancije. U 2012. godini planirano je da se za spoljni dug javnog sektora ukupno otplati 999 miliona evra. Od toga se 678 miliona evra odnosi na glavnicu, a 321 milion evra na kamate. Novosti