TREBINJE, Predstavnici Investiciono-razvojne banke treba da u što kraćem roku ispitaju ispunjavanje ugovora o privatizaciji trebinjske Industrije alata. To je naložio Savjet za privatizaciju RS, a potvrdio premijer i njegov predsjednik Aleksandar Džombić.
Preispitaće se finansijsko stanje tog kolektiva u trenutku privatizacije i danas, poštovanje broja zaposlenih, investiranje i radnje u vezi sa formiranjem preduzeća u krugu IAT koje se bavi proizvodnjom hrane, a potom i prodaja svog učešća „Svislajon Takovu“.
– Situacija u Industriji alata je teška. Imam informaciju da je u njoj smanjen broj radnika i kapital sa 38 na 17 miliona maraka, a obaveze prema kupcima iznose 20.000.000 KM – objelodanio je Džombić.
Prema njegovim riječima, Vlada RS je u nekoliko navrata izlazila u susret kupcu (do sada se tvrdilo da je to Rodoljub Drašković, poznati srpski biznismen poreklom Hercegovac – prim. aut.) i davala mu povoljnije uslove, kako bi održao proizvodnju i zadržao broj zaposlenih, ali su od njega stalno stizali novi zahtjevi.
– Skoro smo usaglasili aneks ugovora o privatizaciji, gdje kupcu dajemo nove ustupke kako bismo mu olakšali poslovanje, ali on nas je uslovio da prvo moramo izvršiti konverziju potraživanja po osnovu poreza i doprinosa u vrijednosti od 14 miliona maraka. Za nas nisu prihvatljiva nikakva uslovljavanja – kategoričan je bio premijer Srpske, ističući da ne isključuje ni mogućnost raskida privatizacionog ugovora i da konverzija duga nije moguća.
Saopšteno je da će predstavnici Vlade uskoro razgovarati sa menadžmentom i sindikatom IAT, poslije čega će se donijeti odluka o daljim koracima.
– Obavićemo razgovor, da vidimo šta kupac namjerava sa preduzećem, kakvi su mu vizija tržišta, perspektive razvoja kolektiva i održavanje proizvodnje – rekao je Džombić.
U ime Vlade RS razgovaraće premijer Džombić i ministar industrije, energetike i razvoja Željko Kovačević, a prisustvovaće im i direktor IRB.
Ambis
Nije na odmet napomenuti da je Industrija alata Trebinje dugo bila nosilac razvoja tog grada. Danas se, očito, našla nad ambisom. Svojevremeno je u četrdeset zemalja svijeta godišnje prodavala 40 miliona komada alata, a privatizovana je u januaru 2007, kada je koncernu „Svislajon Takovo“ prodata za 1.500.000 maraka.
Otpisan dug
Prilikom privatizacije otpisali smo 18 miliona KM poreza i doprinosa i reprogramirali 11 miliona maraka obevaza prema Fondu PIO. Međutim, kupac nije izmirivao obaveze po tom programu i stvorio je još tri miliona obaveza koje sada želi da konvertuje – rekao je Džombić. Novosti