NJUJORK, Nakon dva dana snažnog rasta, na Wall Streetu su u petak cijene akcija dostigle najviše nivoe od početka maja, jer se ulagači nadaju novim podsticajnim monetarnim mjerama u SAD-u i Evropi, s obzirom da su makroekonomski podaci i poslovni rezultati kompanija sve lošiji.
Dow Jones indeks ojačao je 187 bodova, ili 1,46 odsto, na 13.075 bodova, dok je S&P 500 skočio 1,91 odsto, na 1.385 bodova, a Nasdaq indeks 2,24 odsto, na 2.958 bodova.
Dow Jones indeks probio se juče, po prvi put od početka maja, iznad nivoa od 13.000 bodova. S&P 500 skočio je, pak, u posljednja dva dana 3,6 odsto, što je njegov najveći dvodnevni skok od decembra prošle godine, pa je i taj indeks dostigao najviši nivo od maja.
Snažan rast cijena akcija isključivo se zahvaljuje nadi ulagača da će monetarne vlasti u evrozoni i SAD-u iduće sedmice donijeti nove podsticajne mjere, s obzirom na produbljivanje evropske dužničke krize i slabljenje najvećih svjetskih ekonomija.
Nadu u to podstakao je u četvrtak predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi, kazavši da će banka učiniti sve kako bi spasila evrozonu od kolapsa. To je podstakla špekulacija da će ECB početi direktno kupovati državne obveznice, no tome se protivi njemačka centralna banka Bundesbank.
Francuski dnevnik Le Monde piše, pak, da se vlade evrozone i ECB-a spremaju intervenisati na finansijskim tržištima kako bi snizile troškove zaduživanja Italije i Španije, a ECB je, navodno, spreman učestvovati u toj akciji pod uslovom da vlade dopuste korištenje sredstava iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) i Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).
Ni ta ideja, ni ideja o ECB-ovoj kupovini državnih obveznica nemaju jednoglasnu podršku članica evrozone. Ipak, nada uvijek postoji, pa ulagači s nestrpljenjem očekuju dalji razvoj situacije i sjednicu čelnika ECB-a iduće nedjelje.
„Iza snažnog rasta cijena akcija u posljednja dva dana stoji podsticajna retorika iz Evrope”, kaže Leo Grohowski, direktor u fondu BNY Mellon Wealth Management.
Ulagači se nadaju i novim podsticajnim mjerama američke centralne banke Feda, čiji se čelnici takođe sastaju iduće sedmice.
Juče je objavljeno da je američki bruto domaći proizvod u drugom tromjesečju porastao samo 1,5 odsto, što je u skladu s očekivanjima, ali i najniža stopa rasta od prvog kvartala prošle godine.
Većina ekonomista ne očekuje snažniji oporavak ekonomije SAD-a u drugoj polovini godine, jer procjenjuju da će evropska finansijska kriza i budžetska kriza u SAD-u dodatno usporiti investicije preduzetnika.
No, zato očekuju da će Fed pokrenuti novi, treći krug tzv. kvantitativnog olakšavanja monetarne politike, odnosno kupovine državnih obveznica, što bi povećalo likvidnost na finansijskim tržištima, podstaklo kreditiranje, a time i rast ekonomije.
A da su novi ekonomski podsticaji potrebni, pokazuju i kvartalni poslovni izvještaji niza kompanija.
Doduše, oko 67 odsto od 290 kompanija iz sastava S&P 500 indeksa, koje su dosad objavile poslovne rezultate, nadmašilo je očekivanja analitičara, no očekivanja su vrlo niska.
S druge strane, procjene kompanija o njihovom daljem poslovanju vrlo su slabe zbog otežanih uslova poslovanja u Evropi i slabljenja američke ekonomije.
Odnos između negativnih i pozitivnih procjena daljeg poslovanja trenutno iznosi 5 naprema 1, što je najslabiji skor još od drugog tromjesečja 2001. godine, prenose agencije.
Zbog toga analitičari u najnovijoj anketi Reutersa u trećem tromjesečju očekuju pad dobiti kompanija iz sastava S&P 500 indeksa za 0,4 odsto u odnosu na isti period lani, dok su prije samo sedam dana očekivali rast od 1,4 odsto.
U cijeloj ovoj sedmici Dow Jones skočio je 2 odsto, dok je S&P 500 ojačao 1,7, a Nasdaq indeks 1,1 odsto. To je treća sedmica zaredom kako ti indeksi rastu.
I na evropskim su berzama cijene akcija juče snažno porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 0,97 odsto, na 5.627 bodova, dok je frankfurtski DAX skočio 1,62 odsto, na 6.689 bodova, a pariški CAC 2,28 odsto, na 3.280 bodova.