BEOGRAD, Nema više jeftine nafte, niti će je biti. Ni jakog dolara više nema. Daleko su za nama vremena kada je barel nafte plaćan manje od četiri dolara (1973. godine), a za američku zelenu novčanicu se dobijalo više od tri nekadašnje nemačke marke.
Ove sedmice na svetskim berzama cena petroleja je dostigla “istorijski nivo” od 100 dolara za barel, a vrednost američke valute se kretala u suprotnom smeru, dostigavši na svetskim monetarnim berzama takođe “istorijsko dno” – 1,48 dolara za evro, mada je njihov paritet pre nekih pet-šest godina bio 1:1. Na svetskim berzama te vesti izazivaju paniku. Nafta je žila kucavica i lokomotiva svetske privrede. Sve što se kreće po zemlji, vodi i vazduhu, na njenom je pogonu. Ona je, uz hleb i vodu, najvažniji artikal u životu država i ljudi.
Slično stvar stoji sa dolarom koji je svetska valuta, mada su u njega utisnute glave američkih predsednika. Oko 65 odsto svetskih deviznih rezervi je u dolarima. Nafta se plaća u američkim zelenim novčanicama, njima se izračunava nacionalni dohodah po stanovniku.
SVETSKI POTRES
Bilo kakve turbulencije na tržištu petroleja i dolara, ne mogu proći bez svetskih potresa, bez recesije, koja ovog puta neće biti samo američka, kao što je bila ona iz 1929. godine, nego svetska. Opasnosti od kolapsa, kada je reč i o nafti i o dolaru, nisu ni male ni naduvane. Čak i bivši guverner američke Centralne banke Alen Grinspen kaže da je recesija moguća.
U slučaju nafte, kolaps i haos na tržištu mogu da izazovu dva faktora – nestašica i isterivanje dolara iz petrolejskog barela. Trenutno, u svetu se godišnje troši skoro 100 miliona barela nafte. Amerika utroši skoro jednu četvrtinu te impozantne količine – 21 milion barela. Sledi je Kina sa 7,5, Japan sa 5,3, Rusija 3,1, Nemačka 2,6 i Indija sa potrošnjom od 2,5 miliona barela. Potrošnja nafte, međutim, beleži konstantan rast. U poslednjih 50 godina povećana je tri puta. Sada njen porast diktiraju “nezajažljive azijske ale” – Kina i Indija.
Porast potrošnje i slab dolar doveli su do vrtoglavog skoka cena. Stručnjaci kažu da će cene i dalje rasti, ali ne samo zato što proizvođači žele da kompenzuju ono šta im odnosi oslabljeni dolar, nego zato što je sve više onih koji ne pitaju za cenu. Ima eksperata koji kažu da treba očekivati skok cena na 120, pa na 150, a moguće je i na celih 200 dolara po barelu.
Nije, međutim, više suštinsko pitanje koliko će nafta da košta, nego da li će je biti. Do sada utvrđene rezerve nafte, koje su na niovu od nekih 1.200 milijardi barela, kao i procene o novim nalazištima, kažu da će nafte biti negde do sredine ovog veka. Bitka za naftu, dakle, tek će da se rasplamsava.
MOĆ EVRA
Kada je reč o opasnosti od recesije, uloga svemoćnog dolara može da bude takođe kobna. Dolar je bio svetska valuta prošlog veka. Posle Drugog svetskog rata za dolarom, koji je imao zlatnu podlogu, vladala je jagma u celom svetu. To se nastavilo i pošto je Vašington početkom sedamdesetih godina izmako dolaru zlatnu podlogu i pustio ga da pliva u moru petroleja. Preko OPEK-a i svojih prijatelja na Srednjem istoku, Amerikanci su osigurali da se nafta plaća u dolarima, a to je već značilo da Amerika gazduje svetskim monetarnim, petrolejskim i skoro svim drugim berzama.
Decenijama već Vašington vodi politiku jeftinog dolara i tako uspeva da platne i trgovinske deficite pokriva prilivom novca spolja, a to će reći da živi i na tuđ račun. Dolar je svuda jeftin, sem u samoj Americi, gde su cene stabilne i gde se sve plaća u dolarima. Amerikanci jedino osećaju posledice slabog dolara kada putuju u inostranstvo.
Sada se, međutim, pojavljuju i bočni udari na dolar. Na poslednjem sastanku OPEK, manjinski blok zemalja, među kojima su Iran, Venecuela i Ekvador, zatražili su da se cena nafte ne obračunava u “bezvrednim dolarima”, nego u drugim valutama, evru ili paketu valuta.
No, i zemlje kao što su Kina, Japan, Indija i Rusija bi da se oslobode zavisnosti od dolara i da enormne devizne rezerve difersifikuju i u druge valute, pre svega u evro, koji već drži 20 odsto svetske monetarne pijace i sve se više širi. Pitanje je samo koliko će taj proces biti postepen i kontrolisan.
Nema, u stvari, više ni teoretske mogućnosti da krah dolara i kolaps sa cenama nafte izazovu recesiju samo u Americi. Recesija bi bila svetska i, kao što je uvek u životu, najviše bi je osetili oni koji su slabiji. A Amerika nije među njima. autor: Borislav LALIĆ, Večernje novosti
