BANJALUKA – U nauku se jako malo ulaže i zbog nedostatka podrške, veliki broj ljudi odustaje od naučno – istraživačkog rada, tako da mnogi naučni radovi ostaju nenapisani. Oni koji donose odluke i koji bi mogli da podrže ovu oblast naučnike „vide“ tek kada oni samostalno ostvare uspjeh, rekao je Nebojša Đurić, viši asistent na Univerzitetu u Banjaluci gostujući u podkastu „Pretres“ koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International u BiH.
Đurić je široj javnosti poznat kao matematičar koji je riješio matematički problem koji datirao od 1979. godine.
„Moja prednost je bila što sam razvio novi pristup i onog trenutka kada sam to počeo da radim, kolege koje su se ovim duže bavile su smatrale da gubim vrijeme“, rekao je Đurić i dodao da je vrijeme pokazalo da je bio u pravu.
„Sergeju Buterinu (Državni univerzitet Saratov) sam detaljno izložio taj rezultat. Njemu se svidjela ta početna ideja i na kraju se ispostavilo da je problem zapravo riješen. Tako je promijenjen pristup izučavanja diferencijalnih operatora sa kašnjenjem, što je veliki doprinos nauci, a meni je veliko zadovoljstvo što sam ja bio taj koji je napravio tu inovaciju“, istakao je Đurić.
Presudnu ulogu za taj uspjeh je, kako on kaže, imao njegov „porok prema nauci“.
Kaže da je važnu ulogu igralo i znanje, koje je stekao sarađujući sa timom matematičara iz Istočnog Sarajeva, koje predvodi profesor Milenko Pikula, koji je taj matematički problem „donio“ na prostore bivše Jugoslavije.
Malo novca za nauku
Ističe da se na našim prostorima izdvaja jako malo sredstava za nauku.
„Većina budžet Ministarstva za naučno tehnološki razvoj je rezervisana za visoko obrazovanje, što je jako dobro, ali se za naučno tehnološki razvoj izdvaja daleko ispod jednog procenta od ukupnog budžeta“, naveo je Đurić i napomenuo da ne bi trebalo biti tako.
„Naučno tehnološki razvoj je najvažnija grana u svakom društvu i naučno je dokazano da ukoliko nemate naučno tehnološki razvoj da zapravo ne možete ojačati ekonomiju“, naveo je Đurić.
Informatička (ne)pismenost
Dodaje da je izdvajanje za nauku odraz kako društvo posmatra naučne radnike.
„Mislim da većina ljudi smatra da je bavljenje naukom posebna privilegija ili luksuz. Mislim da moramo raditi na edukaciji naših građana, da oni shvate šta mi možemo doprinijeti društvu“ rekao je Đurić i naglasio da u toj edukaciji važnu ulogu igra informatička pismenost, koju treba ojačati kod pojedinaca ali i u javnoj upravi.
„Nedavno sam kontaktirao kabinet jednog funkcionera. Pitao sam za mail adresu, ali mi je rečeno da je osoba koja čita mailove na godišnjem odmoru. To je za mene neshvatljivo. Očigledno imate posebne osobe koje čitaju mailove i ako je ta osoba na godišnjem, onda nemamo mogućnost za taj vide komunikacije. On je u naučnom smislu za mene je ključan“, rekao je on i dodao da u tom pravcu ide i savjet koji bi dao ljudima, koji u našem društvu odlučuju i svemu – da kod tehnološkog razvoj treba krenuti od osnova, a to je informatička pismenost.
Prijemi i odustajanje
Smatra da oni koji donose odluke „vide“ naučnike tek kada oni ostvare određeni uspjeh, samostalno.
„Tek kada neko ostvari nekakav rezultat dobije neku pažnju ili prijem, slično desilo sa mojim naučnim rezultatom. Dobio sam prijem kod više naših funkcionera. Pokušao sam iskoristiti tu priliku da razgovaram sa predstavnicima vlasti, da im pokušam približiti potrebu ulaganja u nauku i naučno tehnološki razvoj. Mislim da nisam uspio u tome, ali stvorio sam bazu gdje mogu djelovati u narednim godinama“, rekao je Đurić.
Kaže da zbog nedostatka podrške, veliki broj ljudi ne može da ostvari najbolje rezultate a mnogi i odustaju od naučno – istraživačkog rada.
„Mogu navesti primjer kolega na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) koji su počeli razvijati patent, gdje im je cilj da svaki stanovnik u prosjeku provede što manje minuta bez električne energije. Objavili su jedan naučni rezultat u naučnom časopisu, ali iz razgovora sa njima sam shvatio da nemaju dovoljno sredstva da nastave i oni su prekinuli taj projekat. To je meni nevjerovatno“, precizirao je Đurić.
Ističe da to nažalost nije jedini primjer i da mnogi naučni radovi nisu napisani, zbog nedostatka sredstava.
Priznaje da se ljudi koji se bave naučnim istraživanjem, a koji ne mogu obezbijediti dovoljno sredstva za rad nalaze u dilemi, ostati ili negdje drugdje pronaći bolje uslove.
„Pojedine kolege su otišli odavde ili ostali i smanjili broj naučnih rezultata, a dosta kolega je odustalo od bavljenja naukom, jer to nije bilo isplativo“, naveo je on.
„Bolonja“ loša za visoko obrazovanje
Osvrnuo se i na visoko obrazovanje za koje kaže, da ima jako puno problema.
„Jedan od glavnih je sistem „Bolonje“, koji smatram da je jako loš za naš sistem obrazovanja. Trenutno radim na predmetu matematika 2 na ETF-u, gdje postoje jasna pravila kako da se polaže taj ispit. Kada polažete ispit po Bolonji imate dijelove i skupljate bodove. Da bi položili ispit trebate skupiti 51 bod i to često studenti pokušavaju zloupotrijebiti. Oni na bilo koji način pokušavaju da skupe taj 51 bod, kako bi dobili šest i da idu dalje. To pokazuje da je taj proces loš, jer ne stavlja znanje u prvi plan. Sa druge strane teško je dobiti 10-ku. Zašto? Bilo koja mala greška vam oduzima veliki broj bodova i ne možete da stignete 91 bodova (potrebnih za ocjenu 10). To pokazuje da „Bolonja“ kažnjava najbolje, a nagrađuje najlošije. U tom dijelu bi trebalo doći do promjena“, precizirao je on.
Kaže da zbog „Bolonje“ studenti nemaju ambiciju da nešto nauče već da polože ispit
„Kada se to desi visoko obrazovanje gubi smisao“, istakao je Đurić.
Dodao je da osim toga, na fakultete svake godine dolaze sve lošije generacije, te da se zbog toga spuštaju kriterijumi kod ocjenjivanja.
Smatra da domaći političari nisu prihvatili činjenicu da iz BiH odlazi sve više mladih ljudi.
„Naši političari bi taj problem trebali postaviti kao primarni i da to pokušaju da riješe, ali oni to ne vide kao problem“, rekao je on i dodao da on trenutno planira ostati na ovim prostorima.
„Dovoljno sam se probio da mogu da pravim vrhunske naučne rezultate odavde, zahvaljujući povezivanju sa vrhunskim naučnicima širom svijeta. Trenutno sam se uspio izboriti da se odavde bavim naukom. Sve dok bude tako, imam razlog da ostanem“, naveo je Đurić.
Kaže da na ovim prostorima postoji mogućnost da se bolji živi, ako se društvo krene baviti ozbiljnim problemima.
Tu ključnu ulogu imaju kako kaže „ljudi koji su na bilbordima“.
„Oni se često bave problemima koji nisu primarni. Ja to zovem „prazna priča“ i ona će biti prisutna, dok postoje ljudi koji su je spremnu slušati“, zaključio ne on.
Cijeli razgovor pogledajte na našem YouTube kanalu ili poslušajte na SoundClaud.
