RIM, Italija je uradila sve što je potrebno da se spasi, i to je čini jednom od zemalja koje su najbolje pripremljene za borbu sa finansijskim turbulencijama.
Ministar za ekonomski razvoj te zemlje Korado Paser, kaže da su to postigli zahvaljujući velikoj disciplini koju su sebi nametnuli na polju javnih finansija u toku proteklih nekoliko mjeseci.
Italija je 2010. počela da kontroliše svoje javne finansije kroz niz mjera štednje, u cilju uravnoteženja budžeta do 2013, kao i smanjivanja ogromnog javnog deficita od 1,9 biliona evra.
Ministar, koji priprema novi nacrt mjera za pokretanje ekonomije, priznao je, međutim, da je pred Italijom još “mnogo posla” da bi podstakla privredni rast.
Italijanska privreda pala je u recesiju u drugoj polovini prošle godine, a njeni troškovi zaduživanja skočili su na neodržive nivoe. Od početka godine, kamatne stope na obveznice Rima su se značajno spustile, mada se i dalje smatraju visokim.
Podaci pokazuju da je bruto domaći proizvod Italije u prvom ovogodišnjem kvartalu potonuo za 0,8 odsto. Vlada u Rimu predviđa da će ukupan pad BDP-a u ovoj godini iznositi 1,2 odsto, dok su prognoze Međunarodnog monetarnog fonda da će slabljenje iznositi 1,9 odsto.
Kamatne stope na italijanske desetogodišnje obveznice na sekundarnom tržištu, skočile su iznad šest odsto, zbog rasta zabrinutosti oko dužničke krize u evrozoni, uprkos dogovoru o spasu španskih banaka.
Prinosi na italijanske destogodišnje zapise skočili su na 6,004 sa 5,758 odsto, koliko su iznosili u petak, premašivši granicu od šest odsto, koja se na srednji rok smatra neodrživom, po prvi put od početka juna.
Stope su se kasnije ponovo spustile ispod šest odsto.
Prinosi na italijanske obveznice, kao i oni na španske, prvobitno su pali nakon što su ministri finansija evrozone obećali Španiji kredit vrijedan do 100 milijardi evra za spas njenih posrnulih banaka.
Međutim, kamatne stope obiju zemalja su kasnije porasle zbog zabrinutosti da će kredit za spas povećati javni dug Madrida. Tanjug
