Dubička Kozara faktički je jedino preduzeće iz drvoprerade u RS u većinski državnom vlasništvu koje još radi. Zbog problema kojima su izloženi pitanje je samo do kada. Rješenje bi bila privatizacija, ali kupca još nema.
Mnogi su dolazili i gledali, ništa konkretno se nije dogovorilo. Direktor se žali da je za Vladu rješenje samo stečaj. “Jedini moj cilj je da preduzeće ne ode u stečaj. Bilo je pritisaka od ministarstava da ja pokrenem stečaj. Ja sam rekao neka smjene mene pa neka pokreću, ja neću. Ja ako pokrenem stečaj znam da će svi radnici završiti na ulici,” kaže direktor Milorad Nikolić.
Kamen oko vrata je hipoteka koja je stavljena na imovinu prije 8 godina kada je dobijen kredit od Svjetske banke. Pogoni su od tog novca dijelimično modernizovani, ali danas kao posljedica toga mašine većim dijelom stoje. Dok privatne pilane u okruženju rade punom parom, Kozari nedostaje isporuka mnogo veće količine trupaca od Šuma RS.
“Nemamo mogućnosti da nabavimo trupce osim za gotovinsko plaćanje. Znači, ne može nas banka pratiti jer smo pod hipotekom i što obezbjedimo sredstava to i kupimo trupaca i prorežemo u tom mjesecu”, objašnjava upravnik pilane DIP “Kozara” Nada Simeunović. Pošto sirovinu dobijaju na kašikicu proizvodnja je danas na nivou 20 do 30% kapaciteta. Najteže je radnicima, na platnom spisku je njih 280. Duguje im se više od 12 plata koje su znatno ispod republičkog prosjeka . Direktor kaže da ne može da plati ni po najnižoj cijeni rada jer bi još više kasnile. Doprinosi se ne uplaćuju dvije godine.
“Ovo nije život život, ovo je preživljavanje. Socijala je veća od naše plate i barem da imamo redovno i tih 200 maraka, 130 do 200 maraka onda bi nekako radnik i bio zadovoljan.”, kaže radnik Ilija Janjez. Njegov kolega Goran Šipka smatra da je “rješenje je da se tako izrazim da se neko zakači, da kupi ovu firmu”.
Jedini izlet sa novom i to stranom upravom bio je ulazak kontroverzne firme Balkan Amerika u Kozaru. Mikerevićeva Vlada im je dala na godinu dana da upravljaju sa ovim nekadašnjim dubičkim gigantom. Bili su godinu dana i otišli, bez odgovornosti i bilo kakvih obaveza. Ko bi, čudi se sadašnji direktor, i uložio novac u nešto, a ostaje godinu dana. Nakon tog propalog poteza bivše Vlade ni sadašnja nema rješenje.
“Ako je ovo preduzeće proglašeno strateškim onda mora imati i strateški interes države za ovim preduzećem, a ne stečaj što kaže zakon. Ako je strateško iza njega stoji država, znači bilo privatno ili državno, ako je strateško onda treba to i da bude”, ističe direktor Nikolić.
Vladi i rukovodstvu preduzeća ostaje da nađu strateškog kupca spremnog da preuzme hipoteku od Svjetske banke. Ono što je sigurno i veoma važno, namještaj proizveden u Kozari danas ima tržište, najviše se izvozi u Hrvatsku. Ako se prihvati inicijativa iz ovog preduzeće da se pilot projektom testira spajanje Šuma RS i Kozare problema sa trupcima više ne bi bilo. Bila bi bar pružena prilika da Kozara preživi.
www.capital.ba