BEOGRAD, Devizna štednja građana u Srbiji bi u ovoj godini mogla biti povećana za oko 700 miliona evra ukoliko se nastavi dosadašnja tendencija povećanja štednih uloga, izjavila je danas direktorka Odeljenja Narodne banke Srbije (NBS) za javni dug Mira Jović.
U prvih devet meseci devizna štednja građana povećana je za oko 530 miliona evra i na kraju septembra iznosila je 5,3 milijarde evra, kazala je ona na okruglom stolu o štednji u Srbiji u uslovima globalne finansijske krize, koji je organizovao magazin Bankar.
Stabilizovanjem na finasijskom tržištu početkom ove godine i uz nesmetano visokolikvidno poslovanje banaka, građani su opet počeli da vraćaju devize u banke, rekla je ona i podsjetila da je devizna štednja 2008. iznosila oko 4,8 milijardi evra i da je bila manja za oko 130 miliona evra nego na kraju 2007. godine.
Predstavnica NBS je naglasila da je dinarska štednja je još minorna u odnosu na udio devizne, te da je na kraju septembra iznosila 10,4 milijarde dinara, što je oko 111,6 miliona evra.
Jović je ocijenila da je štednja jedan od najvažnijih izvora kredine aktivnosti u ograničenim uslovima finasiranja, smanjenja priliva investicija i otežanim uslovima zaduživanja u inostranstvu.
Banke se više okreću domaćim izvorima i tržištu, kazala je ona i navela kako očekuje da će banke povećati atraktivnost svojih usluga, uključujući uslove za štednju.
Kao reper porasta povjerenja građana u banke može da posluži i produžavanje ročnosti deviznih štednih uloga, rekla je Jović i dodala da procenat učešća štednje građana oročene na godinu dana raste posljednjih mjeseci.
Više od 95 odsto ukupne devizne štednje građana je u evrima, 2,7 odsto u američkim dolarima, dok je ostatak u dugim valutama, dodala je ona.
Nedjelju štednje Srbija dočekuje u stabilnim uslovima poslovanja, inflacija je u projektovanim okvirima, kurs dinara je stabilizovan, a banke su stabilne, rekla je Jović, dodavši da prema njenom mišljenju, postoji dosta prostora da banke privuku još više štediša i povećaju štedne uloge.
Prestavnik Hipo-Alpe-Adrija banke Mirko Španović ocijenio je da je štednja ostala kao jedini aktuelni izvor budućeg rasta bankarskog sektora u Srbije.
Španović je objasnio kako nije siguran da postoje banke u Srbiji sa ozbiljnim resursima u narednih godinu ili dve dana, odnosno koje su dobile od svojih vlasnika iz inostranstva nove devizne linije.
Prema njegovim riječima, država treba što pre da da naznake bankama šta će biti sa porezom na kamate naredne godine, a želja bankarskog sektora je i da prestanu kontradiktorne poruke Vlade Srbije koja subvencioniše kamate i NBS koja propisuje visok nivo restriktivne politike.
Predstavnica Prokredit banke Mirjana Zakanji ocijenila je da je nedjelja štednje predstavlja sistemski rizik za banke, jer se u samo sedam dana te akcije u banke slije i oko 30 odsto iznosa godišnje štednje.
Zakanji smatra da bi trebalo preispitati čitav taj koncept promocije štednje kod stanovništva, odnosno da bi popularizaciju štednje trebalo sprovesti na drugi način.
