-
-
- Pored 40 odsto nezaposlenih u Prnjavoru, nije bilo moguće naći radnike
- Zašto je ministar rada u Republici Srpskoj blokirao uvoz radne snage?
- Koliko je inflacija pogodila drvnu industriju
-
SARAJEVO – Drvna industrija je u krizi, mnoga preduzeća se gase u ovoj branši, a prodavci sirovine zovu i pitaju kada ćete doći po robu, kaže Edin Dacić, vlasnik kompanija „Standard“ u Prnjavoru i Ćupriji, preduzeća koja proizvode drvene dijelove namještaja za Ikeu.
Edin Dacić je švajcarski biznismen rođen u Beogradu koji se vratio u regiju sa preduzećem „Dacomet“, nudeći finansiranje i savjetovanje posrnulim preduzećima nakon raspada bivše Jugolasvije. Samo u Bosni i Hercegovini sarađivao je sa sedam kompanija. Danas je vlasnik jednog od njih – „Standarda“ iz Prnjavora.
CAPITAL: Godinama unazad insistirate na dualnom obrazovanju, na stvaranju kvalitetne radne snage, da li vam je ikada posao propao jer niste imali dovoljno radnika?
Dacić: Imali smo jedan veliki projekat sa Ikeom. Sve smo organizovali i obezbijedili finansiranje. Ugovor je bio na stolu i bio je na pet godina. To je ugovor o kome sam mogao samo da sanjam kada sam bio student i kada sam osnivao firmu. Mi nismo mogli da ga realizujemo i ja sam odbio da ga potpišem. On je podrazumijevao da nađemo u tri godine 250 ljudi, a ja tada, to je bila 2007., nisam mogao ni 25 da nađem. A, zvaničan broj nezaposlenih u Prnjavoru je bio 40 odsto. Zamislite 40 odsto i niko neće da dođe da radi kod nas.
Zašto je ministar rekao – nema šanse?
CAPITAL: Da li ste pokušali da tada uvezete radnu snagu?
Dacić: Angažovao sam dva advokata da nam protumače zakone i pojasne pod kojim mogućnostima mogu da uvezem radnu snagu, kao što se radi u Švajcarskoj. Htio sam da uvezem radnu snagu iz Kine i zbog toga sam se obratio tadašnjem ministru rada. On mi tada rekao: „Kakvih 40 odsto nezaposlenih u Prnjavoru, to je možda 15 odsto“. Ipak, otišao sam u Kinu, našao radnike i otišao u ambasadu da najavim da ću zatražiti vize. Pitali su me koliko viza, a ja sam rekao za početak 60. Međutim, nisam se ni vratio iz Kine, rekli su nam da se najavio ministar, tada nam je rekao – „nema šanse“.
CAPITAL: Ipak ste uspjeli na kraju, uvezli ste stranu radnu snagu?
Dacić: Jesmo, nakon 15 godina smo uspjeli da dovedemo ljude iz Bangladeša. Sada smo uložili u automatizaciju, nije nam više potrebno da uvozimo radnu snagu. Sve do prošle godine sam bio uvjeren da nikada nećemo iskoristiti svoj puni potencijal, jer nećemo moći da nađemo radnu snagu.
CAPITAL: Kada je došlo do krize?
Dacić: Kada je EU shvatila da njoj trebaju ljudi, otvorili su kapije za ljude koji nisu iz EU. Mi smo to itekako osjetili. Ali imali smo i problem do krize 2008. godine da nađemo dovoljan broj ljudi, govorim za Prnjavor. To je bilo zato što smo se borili protiv neformalnog rada. Mi smo legalno radili, plaćali smo poreze i doprinose, a naši konkurenti nisu plaćali poreze i doprinose. Imali smo nelojalnu konkurenciju.
CAPITAL: Koliko je teško naći menadžere u preduzećima?
Dacić: To je jako, jako teško. Zvuči kao fraza, ali ljudi su najveći kapital. Po mom mišljenju se premalo ulaže u ljude, to je, bar ja tako mislim, zbog obrazovnog sistema koji je devedesetih godina doživio imploziju – propao. Kada tražimo ljude, svjesni smo da ne možemo da nađemo ljude koji nama trebaju. Šta mi radimo? Tražimo talente. Sve drugo ćemo mi njemu obezbjediti.
CAPITAL: Kakvo je trenutno stanje, izvoznici drveta se žale da je izvoz stao. Šta se događa kada je namještaj u pitanju?
Dacić: Prodaja namještaja je jako stala u odnosu na prije dvije godine. Mi smo za vrijeme korone morali da povećamo cijene proizvoda. Da bi se održavala ekonomija, cijene materijala su porasle. Davao se helikopterski novac ljudima da kupuju, zato je prva reakcija bila poskupljenje materijala. To je dovelo do toga da skoro sve poskupi. Taj trend je bio prisutan do 2023. godine kada je počeo rat u Ukrajini. Ljudi su shvatili da imaju manje para u džepu i onda su počeli da selektivnije troše novac.
CAPITAL: Zbog inflacije?
Dacić: Inflacija je, čitao sam u Americi u Evropi, i do 20 odsto, a rijetko ko je dobio povećanje plate od 20 odsto. To se dogodilo samo u našoj regiji gdje se plate povećavaju, po mom mišljenju, bez nekih makroekonomskih osnova. Na glavnim tržištima to nije slučaj. Tako da je sve poskupjelo, a plate nisu toliko porasle. To nije samo slučaj u našoj industriji, i u drugim je isto, i u automobilskoj. U našoj branši mnoge firme prestaju da rade jer nemaju tržište.
CAPITAL: Kakva je situacija sa sirovinom?
Situacija je takva da vas zovu i pitaju kad ćete da uzmete. Totalno se situacija promijenila pošto je potražnja dramatično pala.
CAPITAL: Jesu li cijene pale?
Dacić: Ne, imate zvaničnu cijenu, ali cijena je dobra, ne želim da se žalim. Na drugim tržištima je nominalno veća, ali se organizuju tenderi. Tako da kada idete na tender npr. u Rumuniji možete da ponudite nižu cijenu i tako obarate cijenu drveta.
CAPITAL: Da li ste ikada bili u minusu?
Dacić: U minusu? Ne znam za preduzetnika koji je kretao od nule da nikad nije bio u minusu. Od ovih sedam firmi koje je „Dacomet“ finansirao, iako nismo mogli njima da upravljamo, mislim da samo „Standard“ Prnjavor postoji, sve druge ne rade više.
CAPITAL: Da li Vam je ikada firma propala?
Dacić: Imali smo firmu na Slatini koja je bolje radila nego Prnjavor, ali su se globalni trendovi promijenili, iz logističkih razloga, tako da smo bili prinuđeni da zatvorimo firmu, formalno smo je poslali u stečaj, ali nikoga nismo oštetili.
Cijeli razgovor sa Edinom Dacićem možete pogledati na youtube kanalu CAPITAL-a.
Pratite serijal na:
-
- Portal: https://capital.ba/
- YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=Zhi-D38STc8
- Facebook: https://www.facebook.com/capital.ba/
- Instagram: https://www.instagram.com/capital.ba/