BRISEL – Početkom juna Sofija je predstavila konkretan plan za uvođenje eura, a 1. januar 2024. godine je određen kao dan promjene valute.
Šanse da taj plan postane stvarnost nisu nerealne.
Bugarska ispunjava sve formalne kriterijume za pridruživanje zoni zajedničke evropske valute. Budžetski deficit, državni dug i stopa inflacije danas su čak i iznad kriterijuma propisanih za ulazak u Evrozonu. Valuta zemlje, lev, već je vezan za euro, podsjeća Jutarnji list.
Prošle godine Bugarska (6,9 miliona stanovnika) pridružila se Hrvatskoj (četiri mili0na stanovnika) i postala dio evropskog kursnog mehanizma (ERM II) i Evropske bankarske unije.
To znači da je put do evra nepovratan. Doduše, usvajanje evra obaveza je svake članice EU (osim Danske koja se na početku izborila za zadržavanje valute), ali sada kada je postupak pokrenut čak ni ECB više nema mogućnost veta. Može se raspravljati samo o preciziranju datuma.
Bugarsko usvajanje evra, piše njemački magazin „Špigl“, označilo bi prvo proširenje Evrozone od pridruživanja Litvanije 2015, čime bi Bugarska postala 19. članica zajedničke valutne zone.
Njemački list sada postavlja pitanje: ima li smisla za novu članicu Evrozone prihvatiti zemlju koja ima trajne probleme s korupcijom, pranjem novca i finansijskim nadzorom?
S odlaskom Angele Merkel Njemačka je započela i proces rastanka s njenim politikama. Merkelova je 16 godina bila najjača evropska političarka, spremna i zadnju kap krvi dati za vodeću ulogu Njemačke u EU, ali sada kada odlazi sve više se govori o njenim nedostacima.
Prvi je izostanak kontinuiteta reformi, koje kao da su završene s odlaskom Gerharda Šredera, njenog prethodnika, a drugi, o kojem je ovde riječ, je kancelarkina sklonost da majčinski prigrli istočnoevropske lidere koji su se okupili u Evropskoj narodnoj stranci, čiji je politički puls bio pod kontrolom njenog CDU-a.
Dugo je držala leđa Viktoru Orbanu, dokle god je to bilo moguće, iako je on odavno pokazao svoj prezir prema liberalnoj demokratiji po modelu Evropske unije.
Jednako tako bila je dobra i s tromandatnim bugarskim premijerom Bojkom Borisovom (2009 – 2021), koji je Bugarsku učinio politički stabilnom, ali i ekonomski stabilno najslabijom članicom EU, jedinom lošijom od Hrvatske.
Dodatni problem: uz Borisova su se vezale priče o njegovim kontaktima s bugarskom, ruskom i albanskom mafijom, njegov kabinet bio je upleten u nekoliko teških korupcijskih afera, a njegov model upravljanja državom sve je više nalikovao Orbanovom, samo bez rezultata.
“Sasvim je moguće da će se Borisovljev GERB – koji pripada konzervativnoj skupini Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu uz Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) Angele Merkel – vratiti na vlast, a to bi za Evropu bila katastrofa”, piše „Špigl“.
Dogodi li se to, a Bugarska ipak uđe u Evrozonu, EU mogla bi biti u opasnosti da sebi stvori još jedan problem – kao da ništa nije naučila iz krize evra.
U poređenju Hrvatske i Bugarske, dviju zemalja kandidatkinja za relativno skori ulazak u Evrozonu, nije teško pronaći zajedničke slabe tačke. Ekonomija tih zemalja značajno je vezana za turizam. Obe zemlje imaju značajan problem s korupcijom, obe se bore s paralizom u pravosuđu.
Bugarski javni dug pritom je nizak – 23,8 posto BDP-a, što je daleko ispod u Mastrihtu postavljene granice za ulazak u Evrozonu (60 posto), dok se u Hrvatskoj, uglavnom zbog protivpandemijskih mera, dug vratio na 84 posto BDP-a. Inflacija je u obe zemlje u porastu.
Hrvatskoj u tom kontekstu pomaže mali broj stanovnika (nema razloga za brigu, oni su kao pola Pariza, rekla je Merkelova kad je presjekla raspravu o opasnostima hrvatskog ulaska u Evrozonu), ali i relativno visoko, a svakako više od nacionalnog, poverenje Brisela u sposobnost hrvatskog državnog vrha. B92
