Od “Cvje­ća­ra” os­tao sa­mo ko­rov (VII)

   – Cilj je, či­ni se, bio oči­gle­dan – ku­pi­ti “Cvje­ćar”, gur­nu­ti ga u ste­čaj, a on­da pri­svo­ji­ti ogro­mno ze­mlji­šte

   – Grad u sud­skom spo­ru s vla­sni­kom “Cvje­ća­ra” Jo­va­nom Vi­do­vi­ćem zbog ze­mlji­šta ove kom­pa­ni­je

BA­NJA­LU­KA – Uko­li­ko ba­nja­lu­čki Okru­žni pri­vre­dni sud do­ne­se pre­su­du po ko­joj se ni­šta­vnim pro­gla­ša­va­ju ugo­vo­ri u ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u Vrba­nji, ko­ji su za­klju­če­ni izme­đu kom­pa­ni­je “Cvje­ćar” i nje­nog vla­sni­ka Jo­va­na Vi­do­vi­ća, ra­dni­ci ove kom­pa­ni­je će do­bi­ti je­dnu od mno­gih bi­ta­ka ko­ju vo­ju­ju ot­ka­ko je ovo pre­du­ze­će pri­va­ti­zo­va­no.

Cilj je, či­ni se, bio oči­gle­dan – ku­pi­ti “Cvje­ćar”, gur­nu­ti ga u ste­čaj, a on­da pri­svo­ji­ti ogro­mno ze­mlji­šte.

“Cvje­ćar” je pri­va­ti­zo­van 2002. go­di­ne, a naj­ve­ći dio akci­ja ta­da je ku­pio Da­vor Da­mja­no­vić (sin po­zna­ti­jeg Pan­te­li­je Da­mja­no­vi­ća, ko­ji je pre­uzeo RK “Beo­gra­đan­ka” u ba­nja­lu­čkoj Go­spod­skoj uli­ci). Ubrzo na­kon to­ga “Cvje­ćar” je pro­dao sa­lon u Ba­ti­nom pro­la­zu u cen­tru Ba­nja­lu­ke; sa­lon je pro­dat Vje­ko­sla­vu Ča­vi­ću, ne­su­đe­nom ze­tu Pan­te­li­je Da­mja­no­vi­ća, za mi­nor­nih 204.000 ma­ra­ka. Ugo­vor je po­tpi­san 30. de­cem­bra 2004. go­di­ne, a kao di­re­ktor “Cvje­ća­ra” u tom tre­nut­ku se po­jav­lju­je De­si­mir Da­mja­no­vić, ro­đe­ni brat Pan­te­li­je Da­mja­no­vi­ća. I dru­gi ma­lo­pro­daj­ni obje­kat “Cvje­ća­ra”, onaj kod ho­te­la “Pa­las”, oti­šao je Da­mja­no­vi­ći­ma, ali ovaj put u za­kup i to Mir­ja­ni Da­mja­no­vić, De­si­mi­ro­voj su­pru­zi.

Na li­ci­ta­ci­ji, održa­noj 18. okto­bra 2002. go­di­ne u Do­bo­ju, po­nu­đe­no je 30 od­sto drža­vnog ka­pi­ta­la “Cvje­ća­ra” po po­če­tnoj ci­je­ni od 793.508 KM. S ob­zi­rom na to da uče­sni­ci ni­su is­ta­kli po­nu­du po po­če­tnoj ci­je­ni, održa­na je spe­ci­jal­na li­ci­ta­ci­ja, odno­sno do­šlo je do sni­že­nja ci­je­ne drža­vnog ka­pi­ta­la u odno­su na po­če­tnu ci­je­nu. Ko­mi­si­ja je na iznos od 583.508 KM ut­vrdi­la mi­ni­mal­nu ci­je­nu od 193.508 i stan­dard sni­že­nja ci­je­ne od 8.000 KM. Naj­bo­lju po­nu­du dao je Da­vor Da­mja­no­vić i 30 od­sto “Cvje­ća­ra” ku­pio je za 215.508 KM. Me­đu­tim, is­te te go­di­ne naj­ve­ći akci­onar “Cvje­ća­ra” pos­ta­je kon­tro­ver­zni ba­nja­lu­čki bi­zni­smen Jo­van Vi­do­vić.

“Drža­va je pro­da­la svoj dio ‘Cvje­ća­ra’ i to je ku­pio Da­vor Da­mja­no­vić. On ni­je uspio da po­kre­ne proi­zvo­dnju i svoj pa­ket akci­ja je po­nu­dio na ber­zi. Ja sam ih ku­pio. Na­sli­je­dio sam 1,2 mi­li­ona ma­ra­ka du­go­va­nja. U ugo­vo­ru je sta­ja­lo da fir­ma ide u ste­čaj uko­li­ko ne uspi­jem da u odre­đe­nom ro­ku vra­tim taj dug. Što se na kon­cu i de­si­lo“, ka­že Vi­do­vić.

Skup­šti­na akci­ona­ra “Cvje­ća­ra” je, do­da­je on, odlu­či­la da pro­da ze­mlju i Vi­do­vić je od svo­je fir­me u ste­ča­ju ku­pio oko 90 du­nu­ma po­ljo­pri­vre­dnog ze­mlji­šta u Vrba­nji za 1,28 mi­li­ona ma­ra­ka. Ta ze­mlja je uknji­že­na u ka­tas­tar, a po­tom je pro­mi­je­njen i re­gu­la­ci­oni plan i tu tre­ba da se gra­de, tvrdi Vi­do­vić, stam­be­ne je­di­ni­ce sa ško­lom, vrti­ćem, mar­ke­tom…

“Pra­vo­bra­ni­lac Slo­bo­dan Ra­dulj je od Re­pu­bli­čke upra­ve za ge­odet­ske i imo­vin­sko-pra­vne po­slo­ve tra­žio da se ispi­ta ka­ko je to ze­mlji­šte pre­šlo na me­ne. Oni su ut­vrdi­li da je sve bi­lo is­pra­vno. Pra­vo­bra­ni­laš­tvo se po­tom ža­li­lo dru­gos­te­pe­nom or­ga­nu, ali su iz­gu­bi­li. Po­tom su tra­ži­li 50.000 ma­ra­ka da ne po­kre­nu upra­vni spor. Odbio sam i oni su ga po­kre­nu­li. Us­ta­vni sud je prvos­te­pe­no sve ri­je­šio po­no­vo u mo­ju ko­rist, oni su se ža­li­li i sa­da je pre­dmet opet na dru­gos­te­pe­nom pos­tup­ku i vje­ro­va­tno će bi­ti po­no­vo pre­su­đe­no u mo­ju ko­rist. No­vac za ze­mlji­šte ‘Cvje­ća­ra’ je upla­ćen na ra­čun te fir­me, a on­da je, ko­li­ko znam, di­re­ktor ‘Cvje­ća­ra’ is­pla­tio ra­dni­ke, do­bav­lja­če i pre­os­ta­le oba­ve­ze“, re­kao je Vi­do­vić.

Biv­ša pred­sje­dni­ca Sin­di­ka­ta ra­dni­ka “Cvje­ća­ra” Lju­ba Mrđen ka­že da te pa­re ni­ka­da ni­su le­gle na ra­čun “Cvje­ća­ra”. Ili ih, do­da­je, ra­dni­ci ni­ka­da ni­su vi­dje­li.

“Ako su te pa­re upla­će­ne na ra­čun, pos­tav­lja se pi­ta­nje gdje su? Ka­ko je mo­gu­će da ih ne­ma na ra­ču­nu? ‘Cvje­ćar’ je do­bro ra­dio do 2000. go­di­ne, ali ta­da su po­če­li pro­ble­mi, jer smo po­če­li da gu­bi­mo i po­slo­ve na ten­de­ri­ma. Če­ka­li smo obe­ća­ne po­slo­ve, ali je je­dan po je­dan pre­uzi­mao sve sna­žni­ji ‘Ta­ma­ris’. Pri­je pri­va­ti­za­ci­je u ‘Cvje­ća­ru’ je ra­di­lo 88 ra­dni­ka. Da­nas ne ra­di ni­je­dan. ‘Cvje­ćar’ je imao tra­kto­re, sa­mo­ho­dne ko­si­li­ce, ka­mi­one, na­bav­lje­na su pu­tni­čka vo­zi­la, ro­vo­ko­pa­či, hi­dra­uli­čni bul­do­že­ri. Go­di­ne 1998. ku­pljen je spe­ci­jal­ni ford s ljes­tva­ma, a dvi­je go­di­ne na­kon to­ga 12 ma­njih ra­dnih po­ljo­pri­vre­dnih ma­ši­na i alat­ki. Da­nas to­ga ne­ma. Sve je pro­da­to, a na ra­čun ‘Cvje­ća­ra’ ni­je upla­će­na ni­je­dna mar­ka, kao što ni­je upla­će­na ni za pro­da­ju ze­mlji­šta u Vrba­nji”, ka­že Mrđe­no­va.

Gra­do­na­čel­nik Ba­nja­lu­ke Slo­bo­dan Ga­vra­no­vić re­kao je da je grad u sud­skom spo­ru s vla­sni­kom “Cvje­ća­ra” Jo­va­nom Vi­do­vi­ćem zbog ze­mlji­šta ove kom­pa­ni­je.

“Za­te­kao sam ta­kvo sta­nje ka­da sam pre­uzeo du­žnost gra­do­na­čel­ni­ka. Mi smo u sud­skom spo­ru s Vi­do­vi­ćem, jer že­li­mo da nam se to ze­mlji­šte vra­ti. To je is­ti slu­čaj kao i sa ze­mlji­štem Po­ljo­pri­vre­dne ško­le. Tu već pos­to­ji pre­su­da i oče­ku­je­mo da Re­pu­bli­čka upra­va za ge­odet­ske i imo­vin­sko-pra­vne po­slo­ve us­ko­ro za­vrši svoj dio po­sla. Vje­ru­jem da is­ta su­dbi­na če­ka i ze­mlji­šte ko­je je ku­pio Vi­do­vić“, re­kao je Ga­vra­no­vić.

Se­kre­tar Okru­žnog pri­vre­dnog su­da u Ba­nja­lu­ci Dra­gan Ko­jić pot­vrđu­je da je kod ovog su­da u to­ku par­ni­čni pos­tu­pak izme­đu gra­da i Vi­do­vi­ća.

“Pos­tu­pak se vo­di ra­di ut­vrđi­va­nja ni­šta­vos­ti ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ne­po­kre­tnos­ti, ko­ji su za­klju­če­ni izme­đu ‘Cvje­ća­ra’ kao pro­dav­ca i Jo­va­na Vi­do­vi­ća kao kup­ca. Uz pos­tu­pak je pre­dlo­že­na i pri­vre­me­na mje­ra obez­bje­đe­nja ko­jom se Vi­do­vi­ću za­bra­nju­je ra­spo­la­ga­nje i op­te­re­će­nje ne­po­kre­tnos­ti ko­je su pre­dmet spo­ra“, is­ta­kao je Ko­jić.

I pra­vo­bra­ni­lac Slo­bo­dan Ra­dulj sma­tra da ze­mlji­šte “Cvje­ća­ra” tre­ba da se vra­ti gra­du. Ra­dulj ka­že da Pra­vo­bra­ni­laš­tvo RS či­ni sve da sud­ski tu ze­mlju upi­še u vla­sniš­tvo gra­da.

“To je pri­je bi­la druš­tve­na svo­ji­na i kao ta­kva je da­ta ‘Cvje­ća­ru’ na ko­ri­šte­nje. Ali, Za­ko­nom o do­pu­ni Za­ko­na o pri­va­ti­za­ci­ji drža­vnog ka­pi­ta­la u pre­du­ze­ći­ma, ko­ji je usvo­jen 2009. go­di­ne, tre­ba iden­ti­fi­ko­va­ti ze­mlji­šte ispod obje­kta i ze­mlji­šte ko­je je ne­op­ho­dno za re­do­vnu upo­tre­bu obje­kta. To je po­ljo­pri­vre­dno ze­mlji­šte i kao ta­kvo pri­pa­da gra­du. Bi­je­mo bit­ku da to i os­tva­ri­mo“, is­ta­kao je Ra­dulj.

Pre­pis ze­mlje

Go­di­nu da­na na­kon što je pre­uzeo “Cvje­ćar” Jo­van Vi­do­vić je na svo­je ime pre­pi­sao ze­mlji­šte u Vrba­nji, o če­mu svje­do­če po­da­ci Re­pu­bli­čke upra­ve za ge­odet­ske i imo­vin­sko-pra­vne po­slo­ve. Je­dnu par­ce­lu Vi­do­vić je ku­pio 20. de­cem­bra 2007. go­di­ne, a dru­ge dvi­je 25. mar­ta 2009. i 16. ja­nu­ara 2009. go­di­ne. Vi­do­vić pre­ma sud­skim pre­su­da­ma ra­dni­ci­ma du­gu­je 54.000 ma­ra­ka, bez ka­ma­ta, na ime za­os­ta­lih pla­ta, do­pri­no­sa i to­plih obro­ka. Ta­ko­đe, “Cvje­ćar” ima 127.787 ma­ra­ka po­tra­ži­va­nja, a me­đu po­tra­ži­oci­ma su, po­red ra­dni­ka, i “Elek­tro­kra­ji­na”, grad Ba­nja­lu­ka, Po­res­ka upra­va RS, Fond PIO RS, FZO RS, “M:tel”.

Iz­mje­na re­gu­la­ci­onog pla­na

Upra­vni odbor “Cvje­ća­ra” je 13. ju­la 2006. go­di­ne do­nio odlu­ku o zah­tje­vu za iz­mje­nu Re­gu­la­ci­onog pla­na. Odlu­ka je upu­će­na Odje­lje­nju za pros­tor­no ure­đe­nje gra­da Ba­nja­lu­ka. UO “Cvje­ća­ra” je tra­žio da se izmi­je­ni re­gu­la­ci­oni plan za ze­mlji­šte u Vrba­nji i da ono od po­ljo­pri­vre­dnog pos­ta­ne – gra­đe­vin­sko.

Tu­žbe ra­dni­ka

Otpu­šte­ni ra­dni­ci “Cvje­ća­ra” tu­ži­li su Vi­do­vi­ća i “Cvje­ćar” i naj­ve­ći dio tih tu­žbi ra­dni­ci su do­bi­li. Sa­da, pre­ma ri­je­či­ma Lju­be Mrđen, os­ta­je da se ra­dni­ci­ma is­pla­ti go­to­vo 50.000 ma­ra­ka na ime pla­ta i do­pri­no­sa. Ra­dni­ci “Cvje­ća­ra” su u dva na­vra­ta pi­sa­li Mi­lo­ra­du Do­di­ku, 2006. i 2013. go­di­ne, ali ni­su do­bi­li ni­ka­kav od­go­vor. Mrđe­no­va je 22. mar­ta 2006. go­di­ne po­dni­je­la zah­tjev za re­vi­zi­ju pri­va­ti­za­ci­je, ali re­vi­zi­ja ni­ka­da ni­je sa­či­nje­na. Grad Ba­nja­lu­ka je 28. de­cem­bra 2012. go­di­ne pre­ko Pra­vo­bra­ni­laš­tva RS po­dni­je­li tu­žbu pro­tiv “Cvje­ća­ra”.

Poslovni portal CAPITAL i Nezavisne novine