Čobo: Rudnik i cementara u Kaknju zagađuju izvore čiste vode (VIDEO)

KAKANJ – Rudnik i cementara iza kojih stoji kompanija Adriatic Metals imaju negativan uticaj na životnu sredinu, zbog čega područje Kaknja, između ostalog, može ostati bez vode za piće.

Rekla je to Hajrija Čobo, profesor i aktivista grupe građana „Park prirode Trstionica i Boriva Kakanj“ gostujući u podkastu „Pretres“, koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International (TI) u BiH.

Betonara u zaštićenom području

Ona je objasnila da u sredini u kojoj živi realizuje se kontroverzan projekat.

„U pitanju je planinsko područje koje je prostornim planom Zeničko – Dobojskog kantona predviđeno za stavljanje pod strogu zaštitu“, rekla je ona i dodala da ju je šokiralo ono što je na tom području vidjela 2022. godine.

„Zatičem mašine, betonaru i cijelu sredinu naprosto zbrisanu. Sve što je bilo, stabala na platou Mehorića kod Kaknja je potpuno izbrisano“ kazala je ona.

Istakla je da je nakon toga pokrenula aktivnosti da se ta betonara ukloni.

„U rekordnom roku dolazimo do uklanjanja betonare i onda na dan uklanjanja zaključujem da postoji mnogo veći problem, a to je koncesionar „Adriatic Metals“ i planirani rudnik. U pitanju je rudnik koji ima uticaj na moju životnu sredinu, a da ja i moji sugrađani nismo pitani niti smo upoznati sa projektom“, objasnila je Čobo.

Ističe da od tog momenta počinje sa prikupljanjem informacija i da dolazi do saznanja da betonara, iako je u vlasništvu njenog sugrađanina, apsolutno nema nikakve veze sa njim, niti je napravljena za njegove potrebe.

„On tu jeste podugovarač, međutim betonara je postavljena u ime i za račun kompanije „Adriatic Metals“, koja je britansko australijska kompanija. I njihova kćerka firma je „Adriatik Metals BH““, kazala je ona.

Tvrdi da je ta betonara postavljena na područje koje je van koncesionog polja te da su nelegalno građeni pristupni putevi, dovožen materijal za pripremu rudnika, na područje koje je planirano za zaštitu.

Izvori čiste vode

Objašnjava da se na tom području nalaze dvije rijeke –  Boriva i Trstionica te Vrući potok i da se postavlja pitanje kako je neko uopšte uspio dobiti koncesiju u blizini izvora vode.

„Obraćala sam se inspekcijama, a tu je značajan jedan trenutak kada sam se obratila federalnoj rudarskoj inspekciji, gospodinu Osmanoviću. Taj federalni inspektor ili nije bio na terenu ili ne zna ni šta je potok ni šta je rijeka, ili je jednostavno radio po nečijem diktatu. Naveo je da nema promjene na vodotocima i da se recimo Trstionica nalazi daleko, a da je Vrući potok još dalje. To je kao da vam ja kažem da je Kaknju bliža Sava nego Bosna“, navela je ona i pojasnila da joj je takav odgovor ukazao da tu postoji nešto više.

„Provjeravajući dalje kako bi utvrdila čiji je to bio diktat otkrivam da je kompanija Adriatic Metals njega vodila na obuku koju su oni platili, u rudnik u Bugarskoj“, kazala je ona i dodala da je to klasičan slučaj pogodovanja.

Rudnik zvanično nije otvoren, ali radi

Nakon svega toga Čobo objašnjava da je zaključila da je najbrži način da zaštiti to područje Bernska konvencija za zaštitu evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa,

„Shvatila sam da moja država ne poštuje konvenciju čija je potpisnica i zbog toga sam predala tužbu Bernskoj konvenciji. Nakon mjesec dana tužba je u potpunosti prihvaćena i poslana BiH koja se na to oglušila. Bez obzira na nedostatak odgovora od strane države, na sastanku komiteta pri Savjetu Evrope oni su naredili BiH da mora obustaviti sve aktivnosti na eksploataciji tog rudnika“ kazala je ona.

I pored toga, kaže, na terenu je, ipak, vidljivo da ima nekih aktivnosti.

„Eksploatacija zvanično nije počela i otvaranje rudnika je zvanično odgođeno do početka ove godine, ali ja vidim kamione. Osim toga, sama kompanija se o aktivnostima na tom lokalitetu hvali u objavama na svom zvaničnom sajtu i prema njihovim izjavama, oni rade eksploataciju. To znači da imamo rudnik teških metala na području koje je izuzetno bogato vodom sa kojeg slivovi vode mahom idu prema Kaknju“, navela je ona.

Dodaje da je zbog svog aktivizma imali pritiske i upozorenja, koja su mahom stizala preko poruka. Sve prijetnje je, kako kaže, javno objavljivala na društvenim mrežama.

„Moja saradnja sa policijom u Kaknju je izuzetno dobra, tako da u suštini nije bilo potrebe da ja išta prijavljujem. Dovoljno je da prijetnju objavim na svom Facebook profilu i određena osoba bude pozvana na razgovor“, kazala je Čobo.

Cijeli razgovor pogledajte na našem YouTube kanalu ili poslušajte na SoundClaud.

CAPITAL