PRAG, NJUJORK, Češka bi mogla da uvede zajedničku evropsku valutu evro za šest ili sedam godina, rekao je za Vol strit džornal češki premijer u ostavci Jirži Rusnok.
On je prognozu da bi evro mogao da bude prihvaćen 2020. godine dao, ne samo kao odlazeći premijer, nego i kao budući član savjeta Češke narodne banke (ČNB), u koji predsjednik Miloš Zeman namjerava da ga imenuje od marta.
Iako je danas veći dio češke javnost protiv uvođenja evra, proevropski političari bi pred izbore 2017. godine mogli da se pozabave tom temom i da kasnije dobiju podršku birača za ulazak u zonu evra, navodi Rusnok.
“Važno je da počne menjanje preovlađujućeg javnog mnjenja da ćemo od ulaska u evrozonu u svakom slučaju imati štete i da se, pored toga, kockamo sa našim nacionalnim suverenitetom“, ukazao je premijer i dodao da projekat evrozone i dalje smatra veoma jakim.
Istovremeno je rekao da ni nedavne intervencije ČNB nisu korak protiv, nego prije za ulazak u zonu evra.
ČNB je krajem prošle godine deviznim intervencijama oslabila kurs krune sa oko 25 kruna za evro, na 27,5 kruna za evro, koliko je sada, u cilju labavljenja monetarne politike.
“To je pomoglo da se sruši mit o nedodorljivosti krune“, objašnjava Rusnok.
Dodao je da bi prelasku na evro trebalo da teže prije svega izvoznici, jer bi tada trgovali u istoj valuti kao njihovi najbliži partneri.
Američki list ukazuje da hladni odnos Češke ka tešnjoj evropskoj integraciji počinje da se mijenja poslije pada vlade Petra Nečasa i sa stupanjem na funkciju predsjednika Zemana.
Prema nekim nagovještajima, upravo Rusnok bi mogao na funkciji guvernera ČNB da zamjeni Miroslava Singera kada mu 2016. istekne mandat.
Singer je prošle godine na finansijskog konferenciji u Pragu rekao da je najbliži mogući datum uvođenja evra 2019. godina. On je tada istakao da odluka ne zavisi samo od volje političara, nego i od stanja javnih finansija.
Uslov su takozvani mastrihtski kriterijumi za uvođenje evra – deficit javnih finansija ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), javni dug ispod 60 odsto BDP i niska inflacija. Ostali kriterijumi uključuju stabilnost dugoročnih kamatnih stopa i stabilnost deviznog kursa, podsjećaju mediji. Tanjug