BEOGRAD, Privreda Srbije završila je prošlu godinu sa ukupnim spoljnotrgovinskim rezultatom od 27,17 milijardi dolara, što je za 38,6 procenata više od ostvarenja u 2006. godini. Izvozni saldo, vrijedan 8,82 milijarde dolara, veći je za 37,3 posto, dok uvoz dostigao rekordan nivo (18,35 milijardi dolara) i veći je nego u 2006. za 39,3 procenata. Zona deficita postala je izuzetno duboka, jer je razlika izvoznog i uvoznog salda čak 9,52 milijarde dolara.
Problem srpskog spoljnotrgovinskog računa bio bi još nezgodniji da na njegovoj izvoznoj strani nije bilo određenih pozitivnih pomaka. U Republičkom zavodu za statistiku ističu da je na rast izvoza uticalo nekoliko faktora. Navode pozitivne efekte do sada obavljene privatizacije i restrukturiranja privrede, koristi od sporazuma o tekstilu sa Evropskom unijom (EU), dobar odnos evra prema dolaru i pre svega pozitivna kretanja na regionalnom tržištu, odnosno značaj CEFTA sporazuma.
Statističko razvrstavanje spoljne trgovine po geografskim segmentima pokazuje da privreda Srbije ima najdinamičniji i najstabilniji rast na prostorima centralne i istočne Evrope. Segment CEŠ (zemlje srednje i istočne Evrope) po značaju je odmah iza EU, koja je je godinama najvažnije tržište srpskih preduzeća.
To je regionalno tržište na kome Srbija posljednjih nekoliko godina ostvaruje suficit. Izvoz na ovo tržište je poslije 1,95 milijardi dolara u 2006, prošle godine skočio na 2,84 milijarde, što je rast od 45,4 posto. Uvoz je imao sporiji rast (39,1 posto), jer je sa 1,07 milijardi u 2006. skočio na 1,49 milijardi. Dobra kretanja dovela su do toga da je suficit (881,9 miliona dolara) u 2007. skočio na 1,35 milijardi dolara.
Najznačajnija izvozna tržišta srpske privrede su u 2007, pored već potvrđenog italijanskog (1,09 milijardi dolara), bila Bosna i Hercegovina (1,04 milijarde) i Crna Gora (950,9 miliona dolara).
Izrazit suficit u spoljnotrgovinskim poslovima Srbija ima sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom. Značaj Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi je obostran, jer pokazatelji govore da su sve članice CEFTE na određen način u dobitku. Nedavno je u Skoplju objavljeno da je, poslije stvaranja zone slobodne trgovine, izvoz Makedonije na regionalno tržište udvostručen.
Da li aktuelni konflikt sa EU, koji tinja u senci kosovskog problema, može da dovede u pitanje i vrijednosti CEFTE? Načelno gledano, takvih iskušenja ne bi trebalo da bude. Bez obzira što je sklopljen pod pokroviteljstvom EU, iza sporazuma, ipak, stoje zemlje potpisnice i njihovi interesi. Međutim, ako dođe do preispitivanja odnosa sa EU, što se najavljuje iz Vlade Srbije, stvari bi mogle da se iskomplikuju.
Ako se krene u korekciju odnosa, ne samo sa članicama EU, već i sa onim zemljama koje teže ulasku u evropsku zajednicu, a to su sve potpisnice CEFTA sporazuma, pozicija Srbij na regionalnom tržištu mogla bi da postane sporna i neugodna. Ostale članice zone slobodne trgovine na Balkanu mogle bi da posegnu za recipročnim merama, a EU bi, svjesna okolnosti u kojima su se našle, mogla da im pruži dodatne ustupke i još šire im otvori vrata za pristup na vlastito tržište.
Baš zbog toga bi se u principijelnoj borbi za dio vlastite državne teritorije Srbija morala kloniti ishitrenih i emotivnih ekonomskih poteza.
