BEOGRAD, Srpska privreda ima nagomilane probleme, kraj krize se ne nazire i Vlada i nema drugog izbora nego da ide na radikalne mjere kako bi se spriječio bankrot.
Paket koji je predložio ministar finansija Mlađan Dinkić je dobar, ali on će imati kratkoročan efekat ako se ne nastavi sa poreskom reformom i reformom javnog sektora.
Ovakvu analizu trenutnog stanja srpske ekonomije u intervjuu za “Novosti” daje predsjednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. On kaže da Dinkićeve mjere idu u pravcu smanjenja nelikvidnosti, što je problem na koji su privrednici godinama ukazivali:
– Sljedeći korak mora biti da se zaustavi pad zaposlenosti i privredne aktivnosti. Bez toga, ne možemo se odlijepiti od dna krize i krenuti u ozdravljenje.
* Da li je podizanje PDV za dva odsto dobar potez?
– Nisam zagovornik povećanja PDV. Imamo primjer Hrvatske, koja je to radila u dva navrata, i nije dobro prošla.
* Dinkić poručuje da je izabrano najmanje loše rješenje…
– Tačno je da se Vlada susreće sa brojnim problemima, ogromnim budžetskim deficitom od preko sedam odsto, visokim javnim dugom i ima užasnih poteškoća da servisira sve svoje obaveze. Najavljuje se i povećanje poreza na zarade od pet odsto i poreza na dobit kompanija za dva odsto. To će donekle popuniti budžet, ali nisam siguran da će ovaj potez na srednji rok dati dobre efekte.
* Građani strahuju od velikih inflatornih pritisaka i divljanja cijena…
– Inflatorne udare je nemoguće izbjeći i treba očekivati rast cijena od dva do pet odsto. Biće dobro ako ovu godinu završimo sa inflacijom nešto iznad 10 odsto.
* Koje mjere nema, a trebalo bi je da je bude već u ovom paketu?
– Na kratak rok nije moguće uraditi kompletnu poresku reformu, ali to treba da bude prioritet Vlade. Takođe, očekujem da ova vlada ozbiljno prione na reformu javnog sektora, koja se pod izgovorom krize odlaže četiri godine.
* Iako su u kampanji svi obećali drugačije, čini se da se preduzeća opet dijele po partijskom ključu…
– Bez profesionalizacije preduzeća nemoguće je krenuti naprijed. Nadam se da i obećanja o ukidanju agencija neće ispasti populistička priča, da se pet institucija spoji u jednu, a ostane isti broj zaposlenih na teretu države. Očekujem da Vlada tu napravi jasan plan, koji će zaista donijeti značajne uštede.
* Da li je nastavljen trend da domaći biznis napušta Srbiju?
– Vlada treba da nastavi sa stvaranjem ambijenta za smanjivanje troškova poslovanja, jer samo to može da zadrži postojeće kompanije i privuče nove investitore.
* Pridružujete li se kritikama na račun novog guvernera NBS Jorgovanke Tabaković da je samo nastavila politiku smirivanja kursa trošenjem deviznih rezervi?
– Od NBS očekujemo da vodi politiku predvidivog kursa dinara, da fluktuacija ne bude veća od plus-minus pet odsto. Koliki će kurs biti do kraja godine, teško je predvidjeti, ali centralna banka treba da bude malo fleksibilnija kod rezervacija poslovnih banaka, jer te troškove, na kraju, kroz kamate plate kompanije. Onda firme izbjegavaju da uzimaju kredite sa gotovo lihvarskim kamatama, a tome je dobrim dijelom kumovala i država.
* Na koji način?
– Do 2008. država je kod komercijalnih banaka bila zadužena sa 18,5 milijardi dinara. Do 2011. zadužila se još za 205 milijardi dinara. Zašto bi onda banke davale kredite privredi, kad ovdje nemaju nikakav rizik.
* Jesmo li došli do gornje granice javnog duga?
– Nivo zaduženosti od 24 milijarde evra će biti alarmantan ako ne ostvarimo privredni rast od 4,5 do pet odsto. Ali ako se nastave recesioni trendovi, onda je ovo nivo zaduženosti i iznad crvene linije.
* Koliko će još kriza da potraje?
– To je teško reći. Sigurno je da građani ni u 2013. ne mogu da se nadaju boljem standardu, većim platama i penzijama.
Savjet nije za paradiranje
* Hoće li Savjet za privredni oporavak, koji je osnovao premijer Ivica Dačić, biti samo pokriće da Vlada želi dijalog sa privredom ili će se nešto suštinski promijeniti u vođenju ekonomske politike?
– Očekujem da će biti dobre volje u izvršnoj vlasti za kvalitetan dijalog, kako bi se detektovali ključni problemi i započelo njihovo rješavanje. Mi nemamo mnogo vremena i moramo da učinimo sve kako bismo ostvarili privredni rast od 4,5 do pet odsto. Novosti