SOFIJA, Deficit Bugarske u trgovini sa svijetom smanjen je za deset mjeseci ove godine za 25 odsto, na 4,15 milijardi leva (2,12 milijardi evra) u CIF cijenama.
Isključujući troškove osiguranja i vozarine, bugarski spoljnotrgovinski deficit bio je 2,4 milijarde leva (1,23 milijarde evra).
Bugarski izvoz je u periodu januar/oktobar porastao za 31,3 odsto u poređenju sa istih deset mjeseci 2010, na 32,6 milijardi leva (16,7 milijardi evra), dok je uvoz povećan 22,3 odsto, na 36,8 milijardi (18,8 milijardi).
Statistike pokazuju da je bugarski izvoz u zemlje izvan EU u posmatranom periodu povećan 28,8 odsto, na 12,3 milijarde leva (8,3 milijarde evra).
Više od polovine bugarskog izvoza otišlo u Tursku, Rusiju, Srbiju, Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i SAD.
Uvoz iz zemalja van EU u Bugarsku je za deset mjeseci povećan 23,6 odsto, na 15,4 milijarde leva (7,89 milijardi evra), pri čemu su uvoz najviše povećali Kazahstan, UAE, Južna Koreja i Singapur. Beta
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Diverzifikacija spoljne trgovine, očigledno dobar rad na istraživanju tržišta, i eto rezultata.
Ja mislim da je tajna njihovog uspjeha u tome sto imaju proizvode koje je moguce prodati i pri tome stignu da ispune narudzbe:)
Da li sam dobro shvatio da neko ima proizvode koji se ne mogu prodati? Ovo drugo (oko rokova) razumijem jer kod nas od spoljne trgovine nema još uvijek ni “s”, znanja su nekako isparila sa ratnim zbivanjima. A ni privredna komora ni ostale paradržavne i državne institucije ne haju previše. Zato smo i osuđeni na EVRO strukturom svog izvoza, pa samim tim i preosjetljivi na tržišne poremećaje. O ovom problemu ne vidim nikakve rasprave u javnosti.
Puna nam je drzava proizvoda koji se ne mogu prodati, na sve strane imas gomile posivjele drvne gradje ispecene na suncu ili ubudjale jer nije dobro osusena. mlijeko sa povecanim “prisustvom” bakterija, sireve i jaja koji ne mogu proci kontrole, kobasice sa misterioznim sadrzajem i sl. Imas zatim i danas povremeno aktivne fabrike namjestaja u kojima se proizvodi odvratno ruzni demode namjestaj jednom u par godina i da ne nabrajam dalje. Ukratko nasa proizvodna privreda je u takvom stanju da se tesko moze ocekivati bilo kakvo poboljsanje izvoza a na sve to dolazi znanje, strucnost i ekspeditivnost izvoznika.