BUKUREŠT, Budžetski deficit Rumunije za posljednjih devet mjeseci dostigao je 5,1 odsto BDP-a, i iznosio je 25,56 milijardi leja (6,08 milijardi evra), i taj trend može da spriječi ulazak zemlje u zonu evra 2014. godine.
U državni budžet je ove godine ušlo 115,77 milijardi leja, odnosno 23,3 odsto BDP-a, što je za 6,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, a potrošeno je 141,33 milijardi leja, odnosno 28,4 odsto BDP.
To je za 7,6 odsto više nego za devet mjeseci prošle godine.
U porastu su troškovi sa personalom, koji su se povećali za 9,2 odsto, odnosno 35,9 milijardi leja, dok su se troškovi za kapital smanjili za pet odsto (14,67 milijarde leja).
Viceguverner Centralne banke Kristijan Popa ocjenjuje da će se ove godine Rumunija uklopiti u, sa MMF-om dogovoreni budžetski deficit od 7,3 odsto BDP-a, uprkos prethodnoj prognozi o deficitu od 4,6 odsto, dok će u narednoj godini taj deficit biti 5,9 odsto BDP.
MMF prognozira da će u 2011. godini budžetski deficit Rumunije dostići 4,2 odsto BDP-a, uprkos programiranom deficitu od 2,7 odsto i neće se uklopiti u norme Evropske komisije koje predviđaju deficit od maksimalnih tri odsto za ulazak u zonu evra.
Jedan od glavnih prioriteta novog administrativnog savjeta Nacionalne banke Rumunije (BNR) je da zemlja pređe na evro 2014. ili 2015. godine, izjavio je nedavno guverner te banke Mugur Isaresku.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda dolazi u srijedu 28. oktobra u Bukurešt, kako bi analizirala u kojoj mjeri su rumunske vlasti ispunile uslove iz sporazuma o stend-baj aranžmanu za treću tranšu zajma u vrijednosti od 1,5 milijarde evra.
Misija MMF će ove godine ponovo doputovati u Bukurešt radi pregovora sa novom vladom, jer od 13. oktobra Rumunija ima prelaznu vladu, sa ograničenim nadležnostima, ali ima tri premijera.
Poslije pada Vlade Emila Boka koja i dalje funkcioniše, predsjednik Trajan Basesku je imenovao za premijera Lučijana Krojitorua, kojeg ne prihvata parlamentarna većina, dok je ta većina predložila za premijera Klausa Johanisa, kojeg ne prihvata predsjednik.
Rumunija se nalazi u predizbornoj godini za predsjedničke izbore koji će se održati 22. novembra, pa su glavni politički akteri više angažovani u političkim konfliktima nego u rješavanju posljedica ekonomske krize.
Analitičari upozoravaju da, kako do sada ništa nije urađeno na primjeni antikriznih mera, ništa se neće dogoditi ni do izbora, pa će do kraja godine funkcionisati oborena u parlamentu manjinska Vlada Demokratske liberalne partije, bliske Trajanu Baseskuu, što njemu najviše odgovara.
