BEOGRAD, Član Fiskalnog savjeta Srbije Nikola Altiparmarkov izjavio je juče da je prijedlog budžeta za 2015. transparentniji od dosadašnjih, ali da to još nije dovoljno, i izrazio bojazan da neće biti lako realizovati predviđene uštede i povećanje dobiti u javnim preduzećima.
“Napravljen je jedan korak ka transpratnijoj prezentaciji budžeta, ali on nije potpun. Po prvi put je javno prikazano 30 milijardi rashoda ispod crte – garancija za gubitaše. Ali ne vidi se eksplicitno koliko za Srbijagas, Galeniku, Željezaru. Još nismo vidjeli da li će i na koji način biti prikazani gubici u sektoru državnih banaka”, rekao je Altiparmarkov.
On je za RTV rekao da će polovinu planiranih ušteda od smanjenja plata i penzija, nepunih 400 miliona evra, u sljedećoj godini “pojesti” povećanje kamata na javni dug.
“Odlaganje reformi tokom prethodnih deset godina ima svoju vidljivu cijenu. Na kamate smo 2008. godine dali 200 miliona evra, sljedeće godine ćemo dati milijardu i 200 miliona evra”, rekao je Altiparmarkov i dodao da je Srbija “dotjerala” javni dug do 70 procenata BDP i da je među najzaduženijim zemljama u regionu.
Ne može kaže da komentariše da li je ovo istorijski budžet, kako je rekao ministar finansija Dušan Vujović, jer još nije dobio fiskalnu strategiju koja objašnjava i reforme koje se planiraju u idućem trogodišnjem periodu.
On je naveo da je realan deficit 5,9 odsto BDP.
“Deficit od četiri odsto ne uključuje rashode ispod crte, a deficit od 4,9 odsto je kad se uključe rashodi za gubitaše. Kad tome dodate i opštu državu – lokalne samouprave, onda se dolazi do deficita od 5,9 odsto BDP”, naveo je.
On je dodao i da će smanjenje plata i penzija biti uzaludno ako ne bude reforme javnog sektora i javnih preduzeća.
Prema njegovim riječima, povećanje dobiti u javnim preduzećima je jedna od rizičnijih stavki u budžetu koji je, kako je naveo, kredibilno projektovan.
Naglasio je da postoje rizici da će biti problema u reformi javnih preduzeća u sljedećoj godini.
Altiparmarkov je dodao i da se mora riješiti problem neracionalnih viškova u javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju kako ne bi “potopili” zdrav dio privrede. Tanjug