BRISEL, Velika Britanija neće učestvovati u osnivanju fonda EU u vrijednosti od oko 60 milijardi evra, koji danas treba da usaglase ministri finansija na vanrednom sastanku u Briselu.
Britanski ministar finansija Alister Darlig rekao je da je važno učiniti sve da se stabilizuju finansijska tržišta, ali da London neće podržati evro.
On je dodao da će Britanija odigrati svoju ulogu i da je važno danas pokazati da se zajedničkim djelovanjem može stabilizovati situacija.
“Britanija neće ugroziti oporavak, ali kada se radi o podršci evru očigledno to treba da riješe zemlje evrozone, a ne mi”, rekao je Darling u Briselu uoči sastanka ministara finansija EU.
Evropska komisija danas treba da finalizira planove za formiranje minievropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda kako bi se pomoglo zemljama evrozone opterećnim dugovima.
“Mi nećemo učestvovati u fondu EU za finansijsku pomoć”, rekao je neimenovani britanski diplomata Frans presu, komentarišući najavu da će svih 27 članica bloka garantovati pozajmice radi pomoći problematični ekonomijama u zemljama evrozone.
Diplomate EU rekle su Frans presu da treba da se osnuje jedna vrsta “banke” sa neiskorištenim sredstvim budžeta EU koji bi onda služio kao “bazni kapital” za pozajmicu 60 milijardi evra na tržištu obveznica.
Isti izvori naglašavaju da će garancije zemalja EU držati pod kontrolom kamatne stope.
Ovim se omogućava pomoć zemljama evrozone na koju su ranije imale pravo zemlje EU koje ne koriste evro kao što su Mađarska, Letonija ili Rumunija.
Velika Britanija, čiji je iznos duga skoro jednak grčkom, za koju Evropska komisija predviđa da će imati najveći javni deficit u EU ove godine, strahuje od dugoročnog uticaja na svoje poreske obveznike.
Zajednički fond ili “mehanizam za stabilizaciju”, koji danas treba da odobre ministri finansija EU, treba da postavi bedem koji bi zaštitio Portugal, Španiju i Irsku, da se na njih ne prelije kriza koja je počela u Grčkoj.
Iz ovog zajedničkog fonda, čije su formiranje dogovorili lideri zemalja evrozone, pomagalo bi se zemljama evrozone, koje su zbog loših finansija i ekonomije, ranjive na napade špekulanata.
U ovaj fond biće aktivno uključena Evropska centralna banka, Evropska komisija, kao i 16 zemalja članica evrozone.
Novčane doprinose u fond će dati samo 16 članica evrozone, ali svih 27 zemalja članica EU mora biti obaviješteno, i zbog prirode Lisabonskog ugovora, sve moraju staviti svoj potpis.
Predsjednik Evropskog savjeta Herman Van Rompej rekao je da bi ministri finansija EU na današnjem vanrednom sastanku trebalo da odobre formiranje fonda kako bi on od ponedjeljka bio “legalan”.
