BANJALUKA – U Fondu za reformu javne uprave BiH blokirano je 10,5 miliona maraka zbog čega su dovedeni u pitanje projekti koji bi javnu upravu trebali da učine efikasnijom, a njene usluge dostupnije građanima. Konstantni zahtjevi Evropske unije (EU) da se reforma ubrza, pa čak ni povlačenje miliona od strane pojedinih donatora, nisu natjerali odgovorne u BiH da naprave značajniji iskorak na ovom polju.
Reformski proces u oblasti javne uprave počeo je u BiH prije 15 godina (2006) na osnovu Strategije reforme javne uprave i Akcionog plana jedan.
Ciljevi su bili ambiciozni – efikasna, transparentna i odgovorna javna uprava, evropski nivo kvaliteta i ugrađeni propisi EU u domaće zakonodavstvo, i to sve do 2014. godine.
Deceniju i po kasnije, BiH se ne može pohvaliti da je ispunila zadate ciljeve, čak ni da je blizu.
U Kancelariji koordinatora za reformu javne upave BiH navode da su usvajanjem Strateškog okvira za reformu javne uprave 2018-2022. i pratećeg Akcionog plana stvorene pretpostavke za provođenje dogovorenih reformskih mjera.
„Biće potrebno osigurati brzo prilagođavanje i nastavak rada struktura za koordinaciju reforme javne uprave, te osigurati deblokadu novca iz Fonda za reformu javne uprave na čijem računu se nalazi oko 10,5 miliona KM, kako bi provedba Akcionog plana mogla početi“, naveo je rukovodilac Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave BiH Dragan Ćuzulan.
On je u izvještaju o radu za 2020. godinu dodao da će rješavanje zastoja u funkcionisanju Fonda za reformu javne uprave biti prioritetni zadatak Kancelariije u 2021. godini.
Vršilac dužnosti direktora Agencije za državnu upravu Republike Srpske Aleksandar Radeta istakao je da je predviđeno da se novcem iz Fonda finansiraju konkretni projekti koje su odobrili donatori.
„Procesi u okviru Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave idu jako sporo. Imamo situacija da kada tražimo nešto da se uradi, dok se to dovede do realizaciije prođu i po dvije – tri godine, procedure dugo traju i dok sve to prođe, nama najčešće to više i ne treba ili nam treba u drugom obimu. U principu, često se desi da se novac džabe baci“, rekao je Radeta.
Dodao je i da Agencija trenutno radi na izmjenama Zakona o državnim službenicima što je takođe jedan vid reforme javne uprave, kako bi ista bila transparentnija, a usluge građanima dostupnije.
Javna uprava u BiH i njena reforma su i među 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije koji su dati još u maju 2019. godine, kao uslov da zemlja otpočne pregovore o pristupanju EU.
„Vlasti na svim nivoima trebaju osigurati političku podršku sistemu koordinacije reforme javne uprave, kao i adekvatna finansijska sredstva za njeno promovisanje. Kako bi se osigurala profesionalna državna služba, u propise je potrebno ugraditi načela zasluga prilikom zapošljavanja, napredovanja i otpuštanja. Primjena propisa u praksi treba biti oslobođena od političkog uplitanja. Propisi i procedure nisu usklađeni, a sistemi e-potpisa još uvijek nisu interoperabilni u cijeloj zemlji, što je potrebno za efikasno pružanje usluga“, naveli su u Evropskoj komisiji.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
