SARAJEVO, Bosna i Hercegovina je prošle godine platila 2,7 miliona KM naknade stranim kreditorima za odobrena a neangažovana sredstva, pozivajući se na Informaciju o stanju zaduženosti BiH u prošloj godini Ministarstva finansija i trezora BiH.
Na ovaj način nastavlja se sporost vlasti u realizaciji pojedinih projekata i nedovoljna efikasnost u povlačenju kreditnih sredstava.
Zaključno sa 31.12.2016. godine ugovoreno je vanjskih kredita u ukupnom iznosu od 14,49 mlrd KM, od čega je angažovano 11,46 mlrd KM, dok je 3,028 mlrd KM raspoloživo za angažovanje.
Od ovog iznosa na Federaciju BiH otpada oko 1,977 mlrd KM neangažovanih sredstava, na Republiku Srpsku 943,88 mil. KM, na Distrikt Brčko 59,78 mil. KM, a na institucije BiH 47,09 mil. KM.
Ukupno plaćeni commitment fee iznosio je u prošloj godini 2.734.690 KM.
Najveći dio naknade, gotovo polovina, plaćen je Njemačkoj razvojnoj banci KfW-u u vrijednosti od čak 1,39 miliona KM.
Najveći “penali” bili su za Pumpnu stanicu Vrilo oko 489 hiljada KM, te za projkte vjetroelektrana Podveležje (oko 318 hiljada KM) i Mesihovina (305 hiljada KM), čija se realizacija, kao što je poznato, otegla dugi niz godina.
Evropskoj banci za obnovu i razvoj BiH je platila 495 hiljada KM naknade, od čega se gotovo polovina ili 251 hiljada KM odnosi na Projekat obilaznice Brčko.
Troškovi naknade za sredstva Međunarodnog monetarnog fonda iznosili su 712 hiljada KM, a Svjetske banke ( IBRD) 103 hiljade KM, od čega je kompletan iznos za projekt “Razvojna politika poslovnog ambijenta”.
Manji iznosi naknada plaćeni su i OPEC Fundu i UniCredit bank Austrija.
Dok commitment fee laici nazivaju penalima, u Ministarstvu finansija i trezora pojašnjavaju da je to trošak ugrađen u redovne uslove kreditora.
Oni tvrde da, ako dinamika po projektima teče redovno, ti troškovi su kompatibilni očekujućim troškovima. Međutim, ako realizacija projekata ide sporije, “commitment fee” se povećava. Indikator.ba