SOFIJA, Ukoliko ne izgradi drugu nuklearku “Belene”, Bugarska će od najvećeg izvoznika električne energije u regionu nakon 2015. godine postati uvoznik struje, jer će joj nedostajati oko 3 000 gigavatčasova godišnje, upozorava se u strategiji Elektroprenosne mreže do 2020. godine.
Nedostatak struje osjetiće se nakon zatvaranja nekoliko termoelektrana koje ne ispunjavaju stroge ekološke kriterijume EU, čiji je Bugarska član, navodi se u dokumentu. Elektroprenosna mreža izradila je dvije varijante – jedna u kojoj će biti završena atomska centrala i druga u kojoj od nuklearke neće biti ništa.
Ukoliko se završi nuklearka, proizvodiće se višak struje od 8 000 do 12 000 gigavatčasova godišnje i u tom slučaju je neophodno da se zaključe dugoročni ugovori o izvozu.
U drugoj varijanti, radi očuvanja elektroenergetskog potencijala u zemlji, neophodno je iznaći mogućnosti kako da se modernizuju postojeće termoelektrane na ugalj tako da zadovolje stroge kriterijume do 2020. godine i nesmetano proizvode struju.
Eletkroprenosna mreža upozorila je i na problem koji se javlja u isporuci struje iz vjetrogeneratora, s obzirom da se oni grade u oblastima sa nerazvijenom prenosnom mrežom, nedostatkom vode i ograničavanja rada dva energobloka u jedinoj nukleraci “Kozloduj”.
Bugarska je trenutno jedina zemlja u regionu koja ima viška struje za izvoz. Za devet mjeseci zabilježila je rekordan izvoz, a više od 80 odsto plasirano je u Grčku, Srbiju i Makedoniju. Zaključno sa novembrom, u Bugarskoj je proizvedeno 9,62 milijardi kilovatčasova električne energije ili 9,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Termoelektrane u ukupnoj proizvodnji struje učestvuju sa 43 odsto, nuklearka “Kozloduj” sa 33, a hidroelektrane sa 12 odsto, dok ostatak nadopunjuju obnovljivi izvori.
Bugari su sporazum o izgradnji druge nuklearke “Belene” sa ruskom kompanijom “Atomstrojeksport”, koja je izabrana na tenderu, potpisali 2006. godine, pošto je bilo jasno da će iz bezbjednosnih razloga morati da zatvore prva četiri reaktora nuklearke “Kozloduj”, kao preduslov za ulazak u EU.
Rusi su za izgradnju “Belena” ponudili reaktore “tri plus” generacije, koji su izdržali sve stres testove na eventualne zemljotrese, poplave, ekstremne klimatske uslove i teže kvarove. Prema projektu, druga bugarska nuklearka imaće dva reaktora jačine od po hiljadu megavati. Postavljen je kamen temeljac, ali izgradnja još nije počela, zbog nedostatka sredstava.
Izgradnja bi, prema ugovoru, koštala oko četiri milijarde evra, ali zbog kašnjenja dostigla je više od 6,3 milijarde evra, koliko sada traže Rusi, dok Vlada u Sofiji smatra da izgradnja ne smije da pređe pet milijardi evra.
Realizacija projekta trenutno je u zastoju, jer su bugarska Nacionalna električna kompanija (NEK), investitor i ruski “Atomstrojeksport” potpisali 14. Aneks ugovora na Sporazum o izgradnji iz 2006. godine, kojim je realizacija sporazuma odgođena do 1. marta naredne godine. U međuvremenu su započeli sudski sporovi između NEK-a i “Atomstrojeksporta”.
Rusi su krajem jula tužili bugarski NEK pred Arbitražnim sudom u Parizu zbog neizvršenih obaveza u iznosu od 58 miliona evra po projektu, a dva mjeseca kasnije NEK je pred istim sudom podnijela tužbu protiv “Atomstrojeksporta”, jer nije platio 81,8 miliona evra za staru opremu iz “Belena”, koju je već ugradio u neku rusku nuklearnu centralu.
Federalni centar za atomsku i radioaktivnu bezbjednost Rusije podnio je Međunarodnom Arbitražnom sudu u Parizu tužbu protiv Bugarske zbog neizmirenja obaveza od 3,6 miliona dolara za isporuku niskoobogaćenog nuklearnog goriva.
