BEOGRAD, Promjene cijene goriva sigurno neće biti ni do početka naredne nedelje, jer se prema uredbi o cijenama derivata nisu se stekli uslovi za najavljivano pojeftinjenje.
Istovremeno, Vlada ne može da usaglasi stavove kako da drugim načinima, smanjenjem akcize ili promenom uredbe, pokuša da snizi cijene.
U Ministarstvu energetike su rekli da korekcija cijena naftnih derivata nije izvršena u predviđenom roku jer nije dostignut procenat promene cijena nafte i kursa dolara od 3,5 odsto.
“Ministarstvo energetike zatražiće saglasnost ministarstava finansija i trgovine za promenu cena goriva, tek kada budu ispunjena oba ta uslova”, kažu u tom ministarstvu. Takav zahtjev, kako ističu, može da bude upućen svaki naredni dan kada se steknu svi neophodni uslovi.
Ipak, ministar trgovine Slobodan Milosavljević i dalje tvrdi da su se ti uslovi već stekli, te da bi cijena trebalo da padne za dva do tri dinara. Od ovakvih oprečnih izjava, građani na kraju nemaju ništa, jer i dalje toče najskuplje gorivo u regionu.
Tek sporadično se javljaju ideje države da se uredba ponovo promjeni ili da se izmjene akcize na derivate, ali se sve završava na nivou ideja. Dugo najavljivana mogućnost da se namet na benzin spusti za 10 odsto, a za toliko podigne akciza na plin, i dalje se razmatra, ali su šanse da se sprovede u djelo sve manje.
(Ne) treba menjati akcize na gorivo
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković naglasio je da niko nije u načelu protiv smanjenja akciza, ali da ukupni prihodi budžeta moraju da ostanu isti, tačnije onakvi kakvi su planirani Zakonom o budžetu za ovu godinu.
On kaže da Vladina radna grupa razmatra prijedlog da se povećaju akcize na tečni naftni gas i jednu vrstu dizel goriva, a da se smanji akciza na motorni benzin.
Đoković kaže da rad na takvom prijedlogu zahtjeva opreznost, zbog efekata koje će imati na budžet u dužem periodu. On je naglasio da će se o prijedlogu radne grupe izjasniti Ministarstvo finansija i dodao da je jasno da će, u slučaju da se smanje neke akcize, prihodi budžeta morati da se nadomjeste na drugoj strani.
“Naša preporuka je da se svakoj promeni pridje oprezno. Ono što nedostaje tom predlogu jeste procena o posledicama koje će na duže staze imati povećanje cena jedne vrste goriva u odnosu na drugu vrstu goriva”, naglasio je Đoković.
On smatra da akcize na gorivo, koje su utvrđene još prošle godine, nisu previsoke, što se može videti kada se uporede sa visinom akciza u EU, ali i u okruženju, i da na visoku cijenu goriva utiču i drugi faktori.
“Akciza na gorivo je potrebna da bi se ispunjavale funkcije republičkog budžeta. Oko 20 odsto tog prihoda ide za održavanje puteva”, podsjetio je Đoković i dodao da se ostatak novca usmjerava na ispunjavanje drugih funkcija države, od kojih korist imaju svi građani.
Prema njegovim riječima, i argumenti za smanjenje akciza koji se mogu čuti u javnosti nisu potkrepljeni argumentima i činjenicama. “Dakle, ako se uzme u obzir pravičnost i progresivnost poreza, vi ćete osloboditi plaćanja nekog ko koristi najviše benzina, a onaj ko koristi javni prevoz platiće voznu kartu svega nekoliko dinara jeftinije”, kazao je Đoković.
Čim Radna grupa izađe sa konačnim stavom, Ministarstvo finansija će saopštiti jasan stav gdje su problemi sa tom inicijativom. “Pozdravljamo inicijative jer je to kompenzatorni mehanizam – smanjite jednu akcizu a povećate drugu, to daje neto efekat nula, ali dovodi do određene distorzije čije efekte ne znamo”, rekao je Đoković. Kada budemo utvrdili i te efekte na prihode budžeta moći ćemo da govorimo o eventualnom smanjenju akciza, rekao je Đoković i podsjetio da je Ministarstvo finansija u krajnjoj instanci ono koje je nadležno da predlaže i vodi akciznu politiku. Blic/Tanjug
