BEOGRAD, Stabilnost bankarskog sistema u Srbiji papreno košta građane. Na spas banaka i depozita Srbija je lani utrošila čak 52 milijarde dinara, pišu Novosti.
Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji plaćaju, uglavnom, građani! Svakom intervencijom kojom država, kroz dokapitalizaciju ili prodaju obveznica, spasava propale banke, praktično zavlači ruku u džep građanima.
Lanjske dokapitalizacije Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine, osnivanje, pa gašenje Nove Agrobanke, koštaju nas gotovo 52 milijarde dinara, ili oko – 500 miliona evra.
A sve se čini u cilju spasavanja depozita i imovine. Na to treba dodati i 100 miliona evra koliko je država u 2012. godini izdvojila kako bi zadržala u većinskom vlasništvu uspješnu Komercijalnu banku. Poređenja radi, riječ je o sumi kojom bi mogla da se pokrije gotovo polovina planiranog manjka u budžetu Srbije za 2013. godinu, za šta će država takođe morati i da se zajmi.
Inače, prvi izdatak u ovoj godini u bankarskom sektoru biće najavljenih 70 miliona evra za spas Razvojne banke Vojvodine.
Agrobanka je prva žrtva među bankama koja je pala zbog nemogućnosti da naplati odobrene kredite. Odlukom prinudne uprave i NBS, ova banka je ugašena u maju prošle godine, a istog dana formirana je Nova Agrobanka, kao banka za posebne namjene.
Nasljednicu je osnovala država sa 85 miliona evra (9,839 milijardi dinara), i to izdavanjem dugoročnih obveznica kao osnivački kapital, dok je Agencija za osiguranje depozita obezbijedila još pet miliona evra gotovine.
Ni Nova Agrobanka nije dugo potrajala. Samo nekoliko mjeseci kasnije, nova vlada odlučuje da imovinu i obaveze ove banke prenese na Poštansku štedionicu. Objašnjenje je bilo da je stanje u Novoj Agrobanci neodrživo, i da je bankrot neminovan.
Tako je Poštanska štedionica preuzela 392,3 miliona evra ukupnih obaveza Nove Agrobanke, od čega je 238,5 miliona evra osiguranih depozita pokriveno – gotovinom iz Agencije za osiguranje depozita. Da bi ovo bilo moguće, morao je da se usvoji, po hitnom postupku, i novi zakon, koji omogućava prenos imovine i obaveza sa problematične na zdravu banku.
Taj zakon biće sad osnova i za rješavanje aktuelnog problema Razvojne banke Vojvodine, gdje će se država, kroz obveznice zadužiti 70 miliona evra. Uslovi formiranja Razvojnog fonda Vojvodine, koji prati ovu transakciju, biće poznati čim država usvoji ugovor o njegovom osnivanju, što se očekuje svaki dan.
“Kolika god da je cijena koju plaćamo za spas banaka, visoka je ako postoji alternativa” , kaže, za “Novosti”, profesor Ljubomir Madžar.
“Ako postoji mogućnost da se trošak izbjegne, bilo kakava plaćanja su suvišna. Država zaista mora da se potpuno povuče iz bankarskog i finansijskog sistema, gdje treba da postoji samo kao tvorac propisa i nadzorni organ. Kao što nije dobar investitor niti privrednik, država nije ni dobar finansijer, pogotovo kod nas, gdje političari imaju veću sklonost da koriste finansijski sistem za postizanje političkih ciljeva, koji nisu ujedno i ciljevi građana Srbije.”
Još je nepoznanica koja banka će preuzeti imovinu i obaveze Razvojne banke Vojvodine. Sporazumom dvije vlade (pokrajinske i republičke) predviđeno je da to bude ona koja ponudi najbolje uslove za prenos 110 miliona evra osiguranih depozita i blizu 100 miliona neosiguranih. Uslov je, naravno, da je na spisku “dobrih banaka”.
“Predviđeno je da se za iznos neosiguranih depozita, koji nije pokriven kvalitetnom aktivnom banke, u iznosu od oko 70 miliona evra, emituju petogodišnje obveznice, od kojih će AP Vojvodina emitovati 78,11 odsto, a Republika Srbija preostalih 21,89 odsto”, kažu u Ministarstvu finansija i privrede.
Radnici Razvojne banke Vojvodine koji ostanu bez posla prilikom pripajanja imovine i obaveza nekoj drugoj banci biće zbrinuti kroz socijalni program. Kada je Nova Agrobanka pripojena Poštanskoj štedionici, bez posla je ostalo gotovo 500 ljudi. Otpremnine su, u visini od 300 evra po godini staža, obezbijeđene iz finansijskih sredstava Nove Agrobanke.
Sljedeći na redu
Još jedna, Privredna banka Beograd, čeka rasplet svoje sudbine.
Za nju je država predvidjela privatizaciju, a rok za dostavljanje izjava o zainteresovanosti mogućih investitora već je produžavan i ističe 15. januara.
Dodatni trošak za bankarski sistem u ovoj godini sigurno će predstavljati formiranje posebne institucije na koju će biti prenijeti problematični krediti u vrijednosti koja dostiže i pet milijardi evra. Detalji ovog posla još su nepoznanica.
DOKAPITALIZACIJE
Republika Srbija lani je dokapitalizovala Privrednu banku Beograd sa 1,99 milijardi dinara. Gašenje stare Agrobanke i osnivanje nove koštalo je državnu kasu 10,4 milijarde dinara, dok je Razvojna banka Vojvodine dokapitalizovana u više navrata. Kroz emitovanje akcija u martu, junu i septembru 2012, Autonomna pokrajina, Fond za razvoj Vojvodine i Republika Srbija ovu banku su dokapitalizovali sa oko 12,5 milijardi dinara. Kada se na ovo doda gotovina koju je Agencija za osiguranje depozita obezbijedila prilikom prenošenja imovine Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu, dobija se iznos iznad 50 milijardi dinara. Novosti