BEOGRAD, Sve projekcije govore da će na međunarodnom tržištu doći do rasta referentnih kamatnih stopa, kaže Ivica Smolić, predsjednik IO Komercijalne banke.
“To će pogurati naviše kamate na kredite koji su zasnovani na euriboru, ili libor formuli. Istovremeno, smanjivanje rizika u našoj zemlji moglo bi da amortizuje ovaj pritisak. Krediti sa deviznom klauzulom pratiće kretanje deviznog kursa. Od svih relevantnih državnih faktora, stižu uveravanja da će kurs u 2010. godini biti relativno stabilan”, kaže Smolić.
On kaže da će čisti dinarski krediti značajno zavisiti od referentne kamatne stope NBS, eventualnih subvencija države i cijene izvora bankarskih sredstava.
Smolić ističe da je veliki optimista u pogledu povoljnijih kamata. “Pored toga, uz značajno sniženu stopu dospelih potraživanja, očekivanu korekciju obračuna obavezne rezerve i značajnu dokapitalizaciju, Komercijalna banka će generalno imati nižu prosečnu cenu izvora kredita, što će nam ojačati konkurentsku poziciju, a našim klijentima omogućiti povoljnije zaduživanje”, objašnjava Smolić.
Smolić kaže da je dokapitalizacija Komercijalne banke smanjila disproporciju koju je banka imala posljednjih godina, u smislu rasta i pozicije na tržištu, s jedne strane, i nivoa kapitala, s druge strane.
“Komercijalna banke je po svim segmentima poslovanja i tržišnog učešća među prve tri banke našeg bankarskog sistema, dok smo po veličini kapitala, do ove dokapitalizacije, bili tek šesti. Slikovito rečeno, kao da smo učestvovali u automobilskoj trci u kojoj su drugi vozili automobile od 3.000 kubika, a mi smo forsirali mašinu od 1.600 kubika. Sada je situacija potpuno ravnopravna, pa favorita možete birati sami”, objašnjava Smolić.
Prema njegovim riječima da bi banke opstale potrebno je njihovo spajanje.
“Dešavanja na evropskom bankarskom tržištu, na kome je proces spajanja i ukrupnjavanja u toku, odraziće se direktno na njihove supsidijare u Srbiji. Na domaćem tržištu, na kojem je kriza dodatno zaoštrila tržišnu konkurenciju, moći će samo najjači da opstanu. Jedni će to činiti vlastitim razvojem i kvalitetom, drugi će pokušati da problem reše na kvantitativnom nivou – spajanjem, a imaćemo i kombinovane procese”, kaže Smolić.
On ističe da je uprkos krizi Komercijalna banka uspjela da prikupi milijardu evra od štednih uloga i da su u tome uspjeli prije svega razumjevanjem tržišta i dugogodišnjim negovanjem povjerenja klijenata i šire javnosti.
“Milijarda evra štednje rezultat je percepcije štediša da su njihovi ulozi najsigurniji u Komercijalnoj banci, a da istovremeno mogu da računaju i na izuzetno kvalitetan asortiman štednih proizvoda i uslove štednje. Odnos sa štedišama nije moguće graditi na bazi povremenih kampanja i proizvoda za „jednokratnu“ upotrebu”, zaključuje Smolić.
On kaže da je jedan od najvećih kvaliteta štednje u Komercijalnoj banci upravo sadržan u strukturi. “Više od 96 odsto su štedni ulozi do 10.000 evra. Posmatrano u ukupnoj sumi devizne štednje, 80 odsto čini štednja do 50.000 evra. To pokazuje da je snaga štednje bazirana na širokoj bazi i poverenju klijenata”, kaže Smolić i dodaje da je među njihovim štedišama i veliki broj naših gastarbajtera i stranaca koji rade u Srbiji.
B92
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Komercijalna banka je kao poslednji “mohikanac” na Srpskom bankarskom trzistu, jos kada bi vlada prekinula stecajne postupke, za Beobanku, Investbanku i Jugobanku i omogucila im da zapocnu rad, vecina gradjana i mali privrednici bi pesli kod njih, jer oni nebi dobit iznosili van zemlje, kao strane banke (sto im je i obaveza), Srbija bi brzo mogla napraviti Konzorcijum srpskih banaka koji bi bio respektabilan, na celom podrucju ex jugoslavije….