BEOGRAD, U susret Nedjelji štednje, banke u Srbiji već pripremaju primamljivo visoke kamate da bi privukle što više štediša. Štediše, pak, interesuje hoće li država iduće godine ponovo uvesti porez od 20 odsto na prihod od kamate, koji je ukinut u januaru.
Porez na prihod od kamate na deviznu štednju zvanično je ukinut do kraja ove godine, kao reakcija države na to što su štediše iz straha povukle milijardu evra iz banaka.
Zbog toga je budžet izgubio 25 miliona evra, a u Ministarstvu finansija Srbije kažu da je povjerenje u banke opet uspostavljeno, pa se postavlja pitanje koliko bi produženje mjere bilo isplativo.
Na arugmet države da je ukidanjem poreza državna kasa na gubitku, bankari i stručnjaci odgovaraju protivargumetima.
S obzirom da predstoji Nedjelja štednje, ukidanje poreza bila bi značajna mjera, smatra predsjednica Udruženja banaka Draginja Đurić.
“Pored kamatne stope, to moglo da bude još jedan od elemenata da se dio štednje koji je van kanala bankarskog sektora, privuče u banke”, rekla je Đurić.
“Ako se štednja, na primjer, poveća za samo 100 miliona evra uslovno, onda bi država izgubila samo 1,3 miliona evra što je relativno malo u odnosu na činjenicu da bi polako osnažili dugoročni izvori u bankama koji su ključna komponenta za ekspanziju stambenih kredita”, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Polovina štediša odlučuje se za kratkoročnu štednju, a mnogi su oročili uloge do kraja godine.
Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac smatra da se u nekim trenucima isplati i razročiti svoje štedne uloge, iako su oročeni do 2010. godine.
“Isplativije je razročiti ih na kraju godine, jer tada nećete platiti porez na kamatu, a onda ih ponovo oročiti”, objasnio je Uzelac.
Kamata na štednju kreće se oko 7 odsto, a za nedjelju štednje ne bi bilo iznenađujuće da dostigne i 10 procenata godišnje.
Za štediše je jedino izvesno da će država Srbija i dalje da garantuje za njihove uloge do 50.000 evra.