BEOGRAD, Privreda Centralne i Istočne Evrope će rasti iznad potencijala u 2016. i 2017. godini, ocjenjuju stučnjaci u Direkciji za istraživanje Unikredit banke u Beču. Oni prognoziraju da će bruto drustveni proizvod Srbije u 2016. porasti 1,7 procenata, a naredne godine 2,1 odsto.
Uz rast u okviru evrozone, za koji se očekuje da se dodatno učvrsti, manje cijene nafte i veoma niske kamatne stope, zahvaljujući kvantitativnim olakšicama Evropske centralne banke, okruženje će u narednoj godini ostati povoljno za region Centralne i Istočne Evrope (CIE), navodi se u saopštenju Unikredit banke.
Posebno se očekuje da će novi članovi Evropske Unije u Centralnoj i Istočnoj Evropi bilježiti solidan rast, znatno iznad 3,0 odsto.
“Sve u svemu, rast bi trebalo da prevazidje potencijal u obe godine. Istovremeno, brojni rizici ostaju prisutni na nivou pojedinačnih država, kao što su slab performans u Evropi, geopolitičke tenzije ili pooštravanje mera američkih Federalnih rezervi”, smatranju finansijski analitičari Unikredita.
Godina 2015. je bila dobra za region CIE, sa rastom tražnje u Evropi, smanjenjem cijena nafte i dovoljnom globalnom likvidnošću.
Snažan rast u okviru evrozone je omogućio da se Srbija i Hrvatska izvuku iz recesije ove godine, ali rast je ostao niži od standardnog zbog strukturnih nefleksibilnosti i potrebe za rešavanjem velikih fiskalnih deficita i dugova. Rusija i Ukrajina su u medjuvremenu ostale u dubokoj recesiji, pogodjene kolapsom cena nafte i sankcijama EU i SAD-a, dok se Ukrajina bori sa gubitkom velikih proizvodnih kapaciteta na istoku zemlje.
Turska je, takodje, podbacila zbog rasta i finansijskih tržišta na koje je uticala politička neaktivnost i donedavno povećana politička neizvjesnost.
Iz Unikredita prognoziraju da će u 2016. i 2017. godini Bugarska imati privredni rast od 3,0 i od 2,9 odsto, respektivno, Hrvatska 1,1 odsto i 1,5 odsto, Poljska 3,7 i 3,8 odsto, a Rumunija 3,9 i 3,5 odsto.
Za Slovačku se predvidja rast BDP-a od 3,0 odsto iduće godine i 3,0 procenta u 2017, za Sloveniju 1,9 i 2,5 odsto, Češku 2,3 i 3,0 odsto, Madjarsku 2,8 i 2,8 odsto, BiH 3,0 i 3,4 odsto, za Rusiju minus 0,9 dogodine i plus 1,2 odsto godinu kasnije, za Tursku 3,0 i 3,3 odsto i Ukrajinu 2,0 i 2,5 odsto, navodi se u saopštenju Unikredit banke. Tanjug