LONDON, Cijena bakra bi do 2013. mogla da premaši granicu od 10.000 dolara za tonu, što bi u odnosu na sadašnju cijenu predstavljalo rast od oko 40 odsto, prognozirao je londonski analitičar u grupaciji “Kredi Svis” Majkl Šilejker.
Na Londonskoj berzi metala (LME) cijena bakra za tromjesečnu isporuku je povećana 13 dolara, ili 0,2 odsto, na 7.150 dolara za tonu, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru.
Šilejker očekuje da bakar tokom sljedeće dvije do tri godine poskupi iznad 10.000 dolara za tonu, usljed strukturnog deficita isporuka tog metala na tržištu.
“Zalihe se i dalje smanjuju, u vrijeme oskudnih isporuka iz novih rudnika”, ukazao je taj stručnjak, koji ocjenjuje da se svjetska tražnja bakra vratila na ranije maksimalne nivoe.
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Vidim da je juce – 25 avgusta 2010. godine tona bakra na Londonskoj berzi metala 7.066,00$ za kes, pre 5 godina tona bakra na istoj berzi je bila na dan 24. avgusta 2005. bila 3.835,00$ za kes, sto govori da je cena bakra za proteklih 5 godina porasla za 3.231,00$ po toni sto je u procentualnom iznosu 84,25% 2010. u odnosu na 2005. godinu. Ako se bude povecala za godinu dana za 25% to znaci da bi sledece godine na danasnji dan cena bakra pri kupovini za kes mogla dostici cenu od oko 8.832,5$.
Naravucenije> Da sam ministar energetike i rudarstva izborio bih se da deo novca od privatizacije *Telekoma* se usmeri na rudnike banka i zlata u Boru i Majdanpeku. Sve veci broj ekonomista na Zapadu govori o Bakarnoj valutnoj podlozi. Smatram da sa ulaganjem u modernu topionicu bakra u Boru i sa kupovinu 20-ak dampera bi mogli znacajno da povecamo u narednih godinu dana proizvodnju bakra, a onda na osnovu date vrednosti proizvodnje bakra i drugih obojenih metala ukljucujuci i zlato kao plemeniti materijal mogli da emitujemo novac koji bi imao pokrice. Sa datim novcem bi mogli da pokrenemo privredu Srbije, posebno poljoprivredu, kao komparativnu granu nase privrede.