BANJALUKA, NLB banka Banjaluka završila je prošlu godinu sa dobiti od 18,8 miliona maraka zahvaljujući, prije svega, smanjenju troškova i prodaji hipoteka, rekao je danas za poslovni portal CAPITAL direktor NLB banke Radovan Bajić. 
U odnosu na 2014. godinu, NLB banka je povećala dobit za 3,5 miliona KM.
„To je rezultat daljih ušteda koje banka ostvaruje na troškovima, a prije svega, na smanjenju troškova na depozite s obzirom da su kamate na depozite značajno pale. Drugi, još važniji efekat od toga, su vanredni prihodi od prodaje hipoteka koje smo dobili po osnovu naplate kredita u prethodnim godinama“, rekao je Bajić.
Kazao je da su ukupni prihodi NLB banke od kamata bili na nivou prihoda iz 2014. godine zbog činjenice da je došlo do značajnog pada i aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.
„Neto prihodi od kamata su bili oko 33 miliona KM. Takođe, i neto prihodi po osnovu naknada i provizija su na prošlogodinšnjem nivou i iznosili su 15 miliona maraka“, naglasio je Bajić.
Bajić je rekao da je, zahvaljujući prodaji nekretnina koje su bile pod hipotekom, NLB banka zadržala kvalitet portfelja i da su nekvalitetni krediti niži nego što su bili u prethodnom periodu. Kazao je da oni iznose šest odsto ukupnih kredita banke.
Bajić je istakao da će veći dio dobiti banke vjerovatno biti isplaćen akcionarima.
„Mi smo jedna od rijetkih banaka kojima Agencija za bankarstvo RS dozvoljava isplatu dobiti. Imamo adekvatnost kapitala iznad 17 odsto i nemamo potrebu za dodatnim kapitalom na ovaj nivo aktive i zbog toga će vjerovatno biti donesena odluka da se 60 do 70 odsto dobiti isplati akcionarima, ali to je u nadležnosti Skupštine akcionara“, istakao je Bajić.
Aktiva NLB banke u odnosu na 2014 je povećana za jedan odsto i na kraju 2015. je iznosila 1,199 milijardi KM.
Stanje u bankarskom sektoru sve komplikovanije
Govoreći o ukupnom stanju u bakarskom sistemu, Bajić je rekao da su prošlogodišnji rezultati banaka zadovoljavajući, ali da trenutno stanje pokazuje da će se stvari i dalje komplikovati.
„To, prije svega, kažem zbog činjenice da dolazi do daljeg pada kamatnih stopa, kako na kredite tako i na depozite. Sada je veći problem nego ranijih godina kvalitet plasmana, a pogotovo je problem sa novčanim sredstvima. Banke koje su likvidne, a većina ih je likvidna, imaju i troškove po osnovu čuvanja novca kod Centralne banke BiH, a i kod inostranih banaka jer je uvedena negativna kamatna stopa na novac koji imamo kod inostranih banaka“, naglasio je on.
Kazao je da je sve izraženija kriza razvoja, odsustvo ideja i sigurnosti.
„Možda su investitori otišli na drugo mjesto, jer mi možda nismo atraktivni kao područje za investicije. Takođe, banke sada sa značajno višim stepenom opreznosti i pažljivijim mjerenjem rizika odobravaju kredite, tako da imamo zastoj u investicijama“, rekao je Bajić i dodao da je stanovništvo RS je i dalje vrlo odgovorno prrema svojim obavezama.
Govoreći o problemima dužnika u švajcarskim francima i ponuđenim rješenjima, Bajić je rekao da je možda ranije trebalo donijeti odluku da se krediti u stranim valutama, osim u evrima, ne odobravaju u BiH.
„U svakom slučaju, zadovoljan sam da nije donesen zakon jer bi on bio vrlo problematičan u smislu retroaktivnog dejstva i drago mi je da je došlo do dogovora banke koja je odobravala te kredite i vlasti da se izađe u susret korisnicima, a i da banka može nastaviti sa poslovanjem“, zaključio je Bajić.
CAPITAL: S.V.
