BEOGRAD, U privredi Srbije, u 2013, sada već godini iza nas, dominirali su negativni trendovi uz nekoliko izuzetaka, kao što je rast BDP od oko dva odsto i značajno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa.
Nepovoljni trendovi su znatno brojniji – investicije i kreditna aktivnost opadaju, procenat loših kredita raste, fiskalni deficit je najveći u centralnoj i istočnoj Evropi, nezaposlenost stagnira na vrlo visokom nivou, kaže za „Novosti“ dr Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
* Kako ocjenjujete aktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji?
– Reforme koje je do sada sprovela Vlada vrlo su skromne, zbog čega je pogoršan plasman Srbije na rang-listama konkurentnosti Svjetske banke i Svjetskog ekonomskog foruma. Glavni razlog za izostanak reformi je što se u okviru koalicione vlade teško postižu dogovori, one odlažu, a usvojene reforme su po pravilu razvodnjene i nedovoljne. Interesne grupe kojima reforme ne odgovaraju, koriste nejedinstvo Vlade, kako bi ih spriječili ili bar odložili. Vlada se u toku posljednjih godinu i po dana više bavila sobom – raspravama o održavanju izbora, rekonstrukciji Vlade nego sprovođenjem reformi.
* Koji su glavni problemi srpske privrede?
– Visoka nezaposlenost već dvije do tri decenije najveći je ekonomski i društveni problem Srbije. Da bi se značajnije smanjila potrebno je da privreda u dužem vremenskom periodu raste po stopi od četiri do pet odsto godišnje. Za takav rast privrede neophodno je značajno povećanje investicija, a uslov za to je poboljšanje privrednog ambijenta. Važno je da se usvoje i dugo najavljivane promjene zakona o radu, ali je bolje da se usvajanje ovog zakona odloži nego da se u predizbornoj atmosferi usvoji loš zakon. Pomogla bi i poreska reforma, kojom bi se smanjilo fiskalno opterećanje rada, ali bi sprovođenje takve reforme trebalo odložiti dok se ne otkloni opasnost od bankrota države.
* Šta uraditi da bi se unaprijedila finansijska stabilnost države?
– Da bi se unaprijedila finansijska stabilnost države neophodno je da se u prvoj polovini 2014. usvoji rebalans budžeta, kojim bi se fiskalni deficit u narednoj godini smanjio za bar 0,5 odsto BDP u odnosu na ovu godinu. Postojeći plan fiskalne konsolidacije za 2014. nije ubjedljiv, jer fiskalni deficit u narednoj godini raste umjesto da opada. Neophodno je i da se usvoje zakoni i sprovedu reforme, koje će obezbijediti smanjivanje fiskalnog deficita u 2015. i 2016. godini – ukupno za tri odsto BDP. Za uspostavljenje fiskalne stabilnosti ključno je da se usvoji adekvatan zakon o penzijama, da se okonča restrukturiranje preduzeća, uvede red u „Srbijagasu“ i drugim javnim preduzećima.
* Kakve su vaše prognoze za narednu, 2014. godinu?
– U narednoj godini očekuje se stagnacija privrede Srbije, uz procjenu da je pad privredne aktivnosti vjerovatniji od rasta. Faktori koji su tokom 2013. pokretali rast privrede, kao što su oporavak poljoprivredne proizvodnje, rast proizvodnje „Fijata“, i NIS-a su iscpljeni, a novi se nisu pojavili. Najavljene krupne investicije iz arapskih zemalja će izostati, a reforme mogu da utiču na rast investicija tek nakon određenog vremenskog perioda. Realna vrijednost zarada u narednoj godini će opasti za oko 1,5 do 2,0 odsto, dok će se zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada. Procjenjujem da će inflacija u narednoj godini biti niska i da će iznositi tri do pet odsto, dok će kurs dinara ostati relativno stabilan, Narodna banka je pokazala da može i hoće da spriječi nagle promjene kursa.
Iz restrukturiranja u bankrot
* Najavljeno je restrukturiranje javnih preduzeća, ali i rast nezaposlenosti?
– Rješavanje statusa preduzeća u restrukturiranju predstavlja jednu od najvažnijih reformi koje Vlada treba da spovrede u 2014. Ta preduzeća su godinama, a neka čak i decenijama nesolventna. Neplaćanja obaveza prema dobavljačima, državi, radnicima predstavljaju generatore nelikvidnosti. Ona već decenijema drže značajne resurse, zemljište, zgrade koje neproduktivno koriste, a to znači da veliki dio društvenog bogastva u njima postepeno propada. Važno je da se konačno prekine to ekonomski neodrživo stanje, najveći broj preduzeća u restrukturiranju će bankrotirati. Bankrot navednih preduzeća će značiti i formalni gubitak od 20.000 do 30.000 radnih mjesta, ali su ekonomski ta radna mjesta izgubljena još prije dvije decenije kada su preduzeća obustvila proizvodnju.
Zaduživanjem krpimo rupe
* Da li će biti dovoljno novca u budžetu?
– Za finansiranje fiskalnog deficita u narednoj godini potrebna su značajna sredstva od blizu 6,5 milijardi evra. Od toga je za finansiranje fiskalnog deficita potrebno 2,3 do 2,4 milijarde evra, za otplatu dospjelih dugova oko četiri milijarde evra. Kako sada stvari izgledaju, male su šanse da dobijemo značajnija sredstva na bilateralnoj osnovi (npr. od Emirata), što znači da najveći dio sredstva mora da se obezbjedi preko finansijskog tržišta. Novosti
