BEOGRAD, Republika Srbija i Narodna banka Srbije nisu izvršile svoje obaveze prihvaćene Planom aktivnosti za rehabilitaciju Agrobanke a.d., a upravo neizvršenje toga Plana NBS navodi kao argument za oduzimanje dozvole za rad banci.
Plan aktivnosti je izrađen i potpisan 14. februara 2012. od strane više od 50 odsto akcionara, i to na čelu sa većinskim akcionarom – Republikom Srbijom (20 odsto akcija), koja je trebala biti i nosilac većine aktivnosti, čime je argumentacija NBS dovedena do apsurda.
Naime, NBS je nakon mjesec dana danas zvanično odgovorila na Zahtjev za preispitivanje odluke o oduzimanju dozvole za rad Agrobanci, a koji je uputila petina akcionara Agrobanke a.d. iz EU, kojima je ovim činom na revolucionaran način eksproprisana imovina u vrijednosti većoj od 70 miliona evra. Ono što najviše uznemiruje u odgovoru koji je NBS dostavio akcionarima je objašnjenje zbog čega je oduzeta dozvola za rad banci. Tvrdi se da je dozvola oduzeta, jer je Narodna banka Srbije utvrdila da aktivnosti koje su sprovedene u skladu s Planom aktivnosti nisu dovele do poboljšavanja njenog finansijskog stanja, već je ono, nasuprot tome, pogoršano. Očigledno se radi o situaciji koja je dovedena do apsurda, jer je objašnjenje u totalnoj suprotnosti sa stvarnim činjeničnim stanjem, navodi se u saopštenju akcionara.
Plan aktivnosti, koji je po uvođenju prinudne uprave predložen od strane većinskih akcionara (R Srbija 20 odsto, neposredni ili posredni strani investitori 22,5 odsto i domaći akcionari 8 odsto) i odobren od strane NBS na dan 14.02.2012. godine, trebao je ići u smjeru revitalizacije banke i bio je prije svega usmjeren na postizanje adekvatnosti kapitala od 6 odsto do aprila 2012. g. i 12 odsto do septembra 2012. g., zatim da se povećanje kapitala banke izvrši kroz zamjenu slabe aktive (NPL) za obaveznice koje emituje Republika Srbija i kroz work-out postojećih plasmana. Planom je predviđeno i imenovanje organa upravljanja banke do mjeseca aprila 2012. g., za koje su zahtjev akcionari uputili na skupštinu akcionara, a koja bi morala izglasati vanrednu kontrolu poslovanja banke u 2010. i 2011. godini i ponovno ocijenjivanje aktive banke.
Republika Srbija, NBS i prinudni upravnici su upravo oni koji su u potpunosti ignorisali Plan aktivnosti, koji nije sproveden jedino i isključivo zbog toga što Republika Srbija nije ispunila svoje obaveze predviđene istim, i to tako što nije omogućila održavanje skupština akcionara i što nije obezbijedila potrebna sredstva na koja se obavezala potpisanim i prihvaćenim planom, a NBS i prinudni upravnici potom nisu usvojili zahtjev akcionara da okviru svojih nadležnosti usvoje odluke sa dnevnog reda dvije vanredne skupštine koje nisu održane zbog toga što je Republika Srbija ignorisala njihovo zasjedanje. Naime, vanredne skupštine zakazane za 19.04.2012. i 03.05.2012. nisu održane zbog nedostatka kvoruma (prvi put prisutnih je bilo 34 odsto, drugi put 25 odsto), a indikativno je što se, osim Republike Srbije, na skupštini nisu pojavili ni srpski akcionari odnosno veća pravna lica.
Plan aktivnosti je imao za cilj rehabilitaciju banke do kraja ove godine i to kroz pojačane interne aktivnosti (reprograme, reorganizaciju, refinansiranja, smanjenja troškova, novi menadžment i sl.), uz pomoć države zamjenu dijela loše aktive državnim obveznicama i dokapitalizijom banke od strane postojećih i/ili novih akcionara, jer namjera akcionara je bila ne samo opstanak banke kao zdrave institucije, već njen dalji rast i širenje.
Na nesprovođenje Plana aktivnosti, akcionari nisu imali uticaja, sem Republike Srbije, kao većinskog akcionara. NBS je imala obavezu, u skladu sa zakonom, da o tome obavijesti ostale akcionare i zahtjeva dodatne mjere u cilju poboljšanja finansijskog stanja banke, što nije učinila.
Kao zaključak u slučaju oduzimanja dozvole za rad Agrobanci a.d., u odgovoru na Zahtjev akcionara, NBS navodi da je rješenje o oduzimanju dozvole za rad banci konačno i da je njegovo preispitivanje jedino moguće samo u okviru sudskog postupka. Sada se postavlja pitanje koliko je u interesu Republike Srbije i njene ekonomije da u trenutku, kada treba da otpočne svoj put integracije u Evropsku uniju, ovakav slučaj prikaže je kao nesigurnu zemlju za strana ulaganja. Dovođenje banke u stečaj koja posluje pozitivno, kao što je Agrobanka, od strane nacionalnog finansijskog regulatora, u ovom slučaju NBS, predstavlja flagrantan primjer loše poslovne prakse jedne zemlje.
