BANJALUKA – Putem projekata Evropske unije (EU) za finansijsku i tehničku podršku privrednicima u BiH nude se ogromna sredstva i brojni oblici pomoći. I dok pojedini privrednici unapređenje proizvodnje i poboljšanje poslovanja ne mogu zamisliti bez novca iz EU, drugi uopšte ne znaju da mogu aplicirati za ta sredstva niti imaju kapacitete.
Uz sufinansiranje EU do nove opreme
Sirana „Milanković“ iz Prnjavora, koja se bavi preradom mlijeka i proizvodnjom tradicionalnog sira i kajmaka, jedna je od rijetkih firmi u BiH koja je unaprijedila svoje poslovanje uz pomoć EU.
Vlasnik i osnivač sirane Dalibor Milanković kazao je da su uz pomoć sredstava koja su dobili kroz Projekat „Podrška Evropske unije za konkurentnost poljoprivrede i ruralni razvoj u Bosni i Hercegovini (EU4Agri)“ on i njegovi kooperanti nabavili potrebnu opremu, te modernizovali proizvodnju.
„Ukupna vrijednost našeg projekta je 209.000 KM, od toga je 75 odsto finansirala EU, a 25 odsto smo platili kooperanti i ja. Kooperanti su nabavljali odgovarajuću mehanizaciju za poljoprivredu, laktofrize za mlijeko i muzilice. Mnogo su nam značila ta sredstva, svako je sebi nabavio šta nam treba i šta nam je nedostajalo od mehanizacije da bismo mogli da proširimo poslovanje. Bez tih fondova ne bismo mogli nabaviti novu opremu, prije toga smo uvijek nabavljali polovnu i istrošenu“, rekao je Milanković za CAPITAL.
Naglasio je da pojedinac teško može sam koristiti fondove EU, te da je zato potrebna stručna podrška jer je priprema dokumentacije za projekat prilično komplikovana.
„Ukoliko bude novih javnih poziva obavezno ćemo ponovo aplicirati“, istakao je vlasnik sirane.
Projekat „EU4Agri“ je četvorogodišnja inicijativa čiji je cilj modernizacija poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranja novih i zadržavanja postojećih radnih mjesta, te podrška oporavku od krize prouzrokovane pandemijom virusa korona.
Vrijednost projekta je 20 miliona evra, a finansiran je sredstvima EU u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA), uz zajedničko sufinansiranje Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i Češke razvojne agencije (CzDA).
U BiH je do sada implementirano svega 29 projekata vrijednosti 9,7 miliona maraka, od čega je iz „EU4Agri“ stiglo 5,1 miliona KM.
Poziv
Trenutno je u okviru projekta „EU4Agri“ otvoren Javni poziv za dodjelu bespovratnih sredstava investicijama za unapređenje i razvoj ruralne/lokalne tržišne infrastrukture. Rok za prijavu privrednika iz BiH je 18. jun ove godine.
Priprema projekta zahtijeva mnogo truda
Firma „Košnica“ iz Gradiške, koja se već 16 godina uspješno bavi proizdvodnjom meda i pčelinjih proizvoda, prometom pčelarske opreme, pribora i hrane za pčele, ali i edukacijom pčelara, takođe je aplicirala za sredstva iz projekta „EU4Agri“.
„Organizacija UNDP je izrazito zahtjevna, kriterijumi su jako strogi i jako pedantni, što je u jednu ruku i dobro, ali i zahtijeva mnogo odricanja“, kazao je vlasnik i direktor firme „Košnica“ Goran Mirjanić.
Dodao je da je implementirao projekat „Kovidomed“ koji je bio usmjeren prema kooperantima.
„Projekat nije bio toliko usmjeren prema pravnim licima u oblasti pčelarstva, nego smo ga mi, ali prvenstveno UNDP, usmjerili ka kooperantima. Mi smo, kao nosioci projekta, bili jedna vrsta servisa za naše kooperante. Obećano nam je da će u nekom narednom periodu biti projekata koji će biti veoma interesantni za nas kao pravna lica“, istakao je Mirjanić.
Pojasnio je da je projektom bilo obuhvaćeno čak 56 kooperanta sa područja Prijedora, Kozarske Dubice, Gradiške, Laktaša i Banjaluke koji su dobili savremenu opremu koju mogu koristiti u budućem radu.
„Sredstva u iznosu od preko 200.000 KM smo iskoristili prvenstveno za nabavku vrhunske opreme koju su dobili naši pčelari, a koju su 25 odsto finansirali oni vlastitim sredstvima, a ostalo su sredstva EU. Dobili su vrhunsku opremu, do sada su imali zastarjele vrcaljke, stare košnice, kante i sve je rađeno manuelno u nepovoljnim uslovima. Sada je to podignuto na jedan znatno viši nivo“, istakao je Mirjanić.
Dodao je da će u budućnosti, zbog obima posla, vjerovatno aplicirati sa skromnijim projektima, koji ne zahtijevaju puno odricanja.
„U planu naše firme je proizvodnja hrane za pčele – „pogača“. Sada to radimo na bazi starije opreme, tako da će neka buduća faza biti upravo osavremenjavanje u tom pravcu“, rekao je Mirjanić.
Nedovoljna iskorištenost sredstava iz EU projekata i fondova leži, kako kaže, dijelom u obimnoj dokumentaciji, ali i u tome što određeni proizvođači nisu spremno dočekali početna sredstva EU.
„Domaći proizvođači ne mogu aplicirati za ta sredstva jer nemaju riješen problem građevinske dozvole, nemaju riješenu problematiku primarne privatne dokumentacije. Sada, vidjevši koja je prednost tih projekata, ostaje da se pripremimo jer će sredstava sigurno biti još, ali treba ih što spremnije dočekati“, zaključio je Mirjanić.
Privreda ima ograničene kapacitete
Rukovodilac Centra za makroekonomiju, unapređenje poslovanja i bonitete u Privrednoj komori RS Olivera Radić kazala je da je posljednjih godina ostvaren značajan napredak u korišćenju sredstava EU od strane privrednih društava.
„Fondovi EU pružaju podršku privrednim društvima na polju unapređenja vještina, kapaciteta i znanja. Možemo reći da se izdvojio jedan krug privrednih društava koji aktivno učestvuje u pripremi projektnih prijedloga i njihovoj realizaciji, dok mi u Komori podržavamo firme u pripremi projekata u okviru programa evropske mreže preduzetništva“, istakla je Radićeva.
Naglasila je da Komora pruža pored podrške, povezuje privrednike sa inostranim partnerima, kao i da im predstoji obuka privrednika za pristup većim fondovima.
„Veća je iskorištenost sredstava nego ranije, ali s druge strane privreda ima ograničene kapacitete. Potrebno je izdvojiti određeno vrijeme i imati odgovarajuće znanje kako bi sami realizovali projekat, onda privredna društva koriste savjetodavne usluge koje im se nude na tržištu“, navela je Radićeva i dodala da je apliciranje na projekte EU jako bitno za privredna društva jer se time pripremaju za buduće veće fondove i za mogućnosti koje mogu iskoristiti.
CAPITAL: Bojana Ninković