BANJALUKA, Glavni događaj ove sedmice biće današnji sastanak zvaničnika Evropske centralne banke, na kojem se, s obzirom na nedavne izjave, očekuje sprovođenje dodatnih mera monetarne relaksacije. Naime, očekuje se da ECB smanji kamatne stope, a to će naravno uticati na smanjenje kamatnih stopa na novčanom tržištu (EONIA i EURIBOR). Ovo bi trebalo da utiče na pad kamatnih stopa na zajmove realnom sektoru, pa bi ECB time verovatno povećala finansiranje biznisa preko privatnih banaka i uticala na sniženje kursa evra prema dolaru i drugim valutama, piše za poslovni portal CAPITAL.ba Miloš Bijanić analitičar „Sinteza Invest Group“ iz Beograda.
Glavni cilj ECB jeste da poveća kreditiranje malog i srednjeg biznisa evro zone, koji je okosnica ove ekonomije i time podstakne rast i zapošljavanje. Evro zona se suočava sa slabim privrednim oporavkom, pa će dodatne stimulativne mere biti usmerene da se izbegne deflacija.
Još uvek nije poznato da li će i na koji način ECB da utiče na kamatne stope, a špekuliše se na sledeće opcije: Uvođenje negativnih kamatnih stopa, Program kupovine državnih obveznica (Asset purchase program) ili LTRO program (Long-term refinancing operations), odnosno program dugoročnog refinansiranja biznisa. LTRO program predstavlja veoma jeftine, dugoročne kredite koje ECB nudi kreditorima evro zone u nadi da će ove banke usled svežeg i jeftinog novca povećati finansiranje preduzeća i stanovništva.
Najviše šansi se daje opciji gde bi ECB mogla sniziti kamatne stope uvodeći negativnu stopu na depozitne olakšice jer bi ova mera mogla konačno da pruži značajniji efekat na tržišta i privredu. Treba takođe napomenuti da je veliki broj onih koji očekuju da ECB ipak neće preduzeti nove mere. Manje šanse se daju daju programu otkupa obveznica, a najmanje LTRO programu. LTRO program do sada nije dao zadovoljavajuće rezultate, a postavlja se pitanje da li ovi krediti namenjeni pre svega malim i srednjim preduzećima (MSP) uopšte i stižu do njih. Takođe, neizvesno je da li će preduzeća sada uzimati ove kredite i dodatno se zaduživati u i dalje teškoj i neizvesnoj ekonomskoj situaciji bez jasnih percepcija za budućnost.
Smanjene stopa može se izvesti na nekoliko načina. Prvo, ECB može sniziti referentnu kamatnu stopu koja je trenutno na nivou od 0,25% na 0,10%, (prema očekivanjima) i da zadrži opseg koridora, ili da proširi koridor čime bi automatski stopa na depozitne olakšice otišla u minus. Kamatna stopa na depozitne olakšice je trenutno 0%.
Negativna kamatna stopa znači da bankama i investitorima neće biti isplativo da drže novac na računima drugih banaka, jer za njega neće dobijati kamatu, čak će imati trošak. Stoga, ovaj višak sredstava, investitori će pokušati da investiraju u drugu aktivu, pa će u traganju za višim stopama posegnuti i u druge, malo rizičnije alternative. Stoga, očekujemo da se ovo pozitivno odrazi na tržišta kapitala i akcije, koje se generalno vode kao rizičnija opcija u poređenju sa obveznicama. Ovo bi pre svega trebalo da se reflektuje u Evropi, ali i svetu, jer su tržišta danas veoma povezana. Što se tiče domaćeg tržišta kapitala, iako ono nije u velikoj korelaciji sa ostalim svetskim razvijenim berzama, ipak u mnogome zavisi od njih. Ovo znači da ukoliko bude dovoljno likvidnosti i novca u opticaju na stranim tržištima, i stope budu niske, investitori će moći da rizikuju deo sredstava i potraže druge destinacije gde je viši prinos kompenzovan za određeni rizik. Stoga, velika je verovatnoća da će sniženje kamatnih stopa od strane ECB imati povoljan uticaj na srpsko tržište kapitala.
Rizici vezani za ovu odluku ECB-a upravo se vezuju za trošak koji će banke imati na međubankarskom tržištu. One trenutno pozajmljuju novac jedna drugoj bez kamate. Postoji bojazan da će ove troškove (negativna kamatna stopa) banke preliti na kamate realnom sektoru, što ne bi dalo efekte koje želi ECB. Takođe, moglo bi da utiče i na profitabilnost bankarskog sektora.
Verujemo da će ECB smanjiti ključnu stopu na 0,10% ali i da će pojačati kreditiranje MSP kroz jasno određene programe LTRO. Razlozi za ovako nešto ogledaju se i u nastavku pada kreditiranja MSP koji je zabeležen u aprilu, te će stoga ECB verovatno preduzeti određene mere. LTRO program je dobar ukoliko se sprovede na pravi način, pa verujemo da će ovaj put ECB bliže definisati kreditne programe, gde se očekuje da isti imaju fiksnu kamatnu stopu, da budu ograničeni, da zavise od specifičnih uslova zajmodavca i zajmoprimca i da traju ograničen vremenski period. Treba dodati da ako se i usvoji neki ovakav program, verovatno će proći nekoliko meseci da se njegovi efekti osete u praksi.
Miloš Bijanić, Sinteza Invest Group
