VAŠINGTON, Jaz u produktivnosti između SAD i Evrope naglo se proširio zato što su američke kompanije bile agresivnije u otpuštanju radnika i pritisku na preostale zaposlene da budu efikasniji, saopštila je grupacija za poslovna istraživanja Konferens Bord (Conference Board).
Rast produktivnosti je ključi činilac u povećanju životnog standarda.
Konferens Bord procjenjuje da je produktivnost – količina proizvoda po satu rada – porasla u SAD za 2,5 odsto tokom 2009. godine dok je u 16 država evrzone pala za 1 procenat.
Razlika će se smanjiti ove godine, ali će SAD ostati ispred većine evro zemalja. Ekonomisti Konferens Borda previđaju da će produktivnost ojačati na 3 odsto rasta u SAD a da će se u evrozoni vratiti u pozitivu sa rastom od 2 procenta.
Produktivnost u SAD je godinama jača nego u Evropi, što nmogi ekonomisti pripisuju činjenici da su američki zakoni manje restriktivni u pogledu zabrana otpuštanja nego evropski.
Tokom decenije između 1995. i 2005, godišnji rast produktivnosti bio je u prosjeku 1 procenat viši u SAD nego u 16 država koje za zajednički novac imaju evro. Produktivost je u prosjeku rasla po stopi od 2,4 odsto u SAD tokom te decenije, a 1,4 procenat u Evropi.
Recesija koja je počela decembra 2007. godine u SAD pre nego što se raširila oko svijeta dovela je do gašenja 7,2 miliona američkih radnih mjesta.
Američke kompanije su doživele bum u produktivnosti jer je proizvod po radnom satu rastao u učinku radnika preostalih poslije talasa otpuštanja. U kvartalu juli-septembar produktivnost u SAD je porasla po godišnjoj stopi od 8,1 odsto, kako je saopštilo je ministarstvo rada.
Američki rast produktivnosti veći nego evropski
