BANJALUKA – Uprava „Aerodroma Republike Srpske“ planira u narednoj godini veći broj letova i prevezenih putnika, ali i kredit od osam miliona maraka za investicije i plaćanje obaveza prema dobavljačima, navodi se u njihovom planu poslovanja za 2024. godinu.
Naime, oni u ovom dokumentu otkrivaju da imaju veliki problem sa likvidnošću jer u narednu godinu prenose 1,8 miliona maraka duga prema dobavljačima.
Pored toga, cilj im je i proširiti aerodromsku zgradu kao i sanirati i proširiti pistu, što su označili kao prioritete.
Za to će im biti potreban kredit za koji će garantovati Vlada Republike Srpske.
„Preduzeće će dio neizmirenih obaveza riješiti povećanjem vlastitih prihoda, ali će biti primorano i na novo kreditno zaduženje, ukoliko se ne obezbijedi veća finansijska podrška Vlade. U cilju razvoja poslovanja i realizacije prioritetnih kapitalnih ulaganja, planira se kreditno zaduženje od oko 8.000.000 KM u skladu sa kreditnom sposobnosti i uz garanciju Vlade Republike Srpske“, navodi se u njihovom planu koji treba da potvrdi Skupština akcionara.
Pored garancija, oni očekuju da Vlada početkom 2025. godine subvencioniše aviokompanije za uvođenje novih linija i destinacija.
Naime, tvrde oni, jedno od prvih pitanja koje aviokompanije postavljaju kada se razgovara o uvođenju novih linija je da li postoje grantovi ili subvencije za iste.
Navode da će ukoliko ne nađu novac ući u težak i neizvjestan period poslovanja.
Iznos subvencije koje dobijaju od Vlade im je smanjen, tu su i kreditne obaveze i sudski sporovi, te povećan broj radnika, a sve to je dovelo do negativnog poslovanja i nelikvidnosti preduzeća.
Ne isključuju ni mogućnost stečaja.
„Potrebno je preduzeti hitne mjere u saglasnosti sa većinskim vlasnikom kako u narednom periodu ne bi došlo do stečajnog postupka“, stoji u planu poslovanja.
Treba napomenuti da su se „Aerodromi“ 2016. godine zadužili za sedam miliona maraka i sa rokom otplate od deset godina.
Kao sredstvo obezbjeđenja založena je imovina vrijedna 4,85 miliona maraka i 40 bjanko mjenica.
Zbog dodatnog obezbjeđenja naplate potpisan je i Ugovor o ustupanju potraživanja između „Aerodroma“, „Fonda za razvoj i zapošljavanje RS“ i Ministarstva saobraćaja i veza Republike Srpske.
Nakon isteka grejs perioda, koji je produžavan zbog problema u poslovanju za vrijeme pandemije, u 2022. godini je potpisan Aneks ugovora prema kojem od septembra te godine mjesečna rata iznosi 35.000 KM.
Prema novom sporazumu o zajmu iz 2023. godine ostatak duga iznosi 5,8 miliona maraka.
Međutim, početkom 2024. godine otplata se nastavlja u mjesečnim anuitetima od 136.626 KM što znači da će u narednoj godini biti u obavezi da vrate 1,57 miliona KM.
Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) „Aerodromi RS“ su u prošloj godini prijavili gubitak od 583.726 KM.
Preduzeće je u aprilu ove godine dobilo novog direktora, kada je Milana Račića (SNSD) zamijenila Natalija Trivić iz Ujedinjene Srpske koja je prethodno bila ministar prosvjete i kulture.
U septembru ove godine imenovana je za direktora na period od četiri godine.
CAPITAL: Dejan Tovilović
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Vlada je za narednu godinu prepolovila svoj grant aerodromu (zadnjih desetak godina je bio 2 miliona KM, a 2024. g. će biti pola od toga). Akumulirani gubici su veliki, a prihodi veoma skromni (LCC kompanije kao WIZZ i Ryanair skoro ništa i ne plaćaju, jer to im je dio poslovnog modela, dok Air Serbia leti sve manje i to u nekim bezveznim terminima koji nikome ne odgovaraju). Nisu prilike da se tu bilo šta može značajno promijeniti. Naplata parkinga pogotovo (usput, aparat je takav da stalno mora jedan radnik aerodroma stajati pored njega, a ne prima kovanice od 5 KM, koliko je inače najčešći račun za parking!). Takođe, aerodromska zgrada koja daleko lošija od BL bus stanice, ne pruža (bez mnogo ulaganja) kapacitete za dodatnu zaradu aerodroma (shopovi, kafane i sl.). Koja služba rizika može dati pozutivno mišljenje na kredit za ovakav biznis?
Drugo, beogradski koncesionar je upravo dao neku ponudu, kako se hvale Trivićka i Čubrilović. Da li se ide u koncesiju ili “u se i u svoje kljuse”?
Bojim se da će narednih godina i taj prozor u svijet biti zatvoren, nažalost.