BIJELJINA, Svi građani koji imaju staru deviznu štednju i žele stvoriti pravo na povrat te štednje, trebalo bi da se obrate Udruženju građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori, koje ima pravnog stručnjaka koji zastupa njihove interese – rečeno je danas na konferenciji za novinare u Bijeljini, koju su organizovali predstavnici tog udruženja.
“Mnogo građana BiH i Republike Srpske imalo je imovinu u različitim poslovnim bankama u BiH, koja je po okončanju proteklog rata, iako je za te novčane uloge bila garant država, ostala na neki način zaleđena”, rekao je pravni zastupnik Udruženja građana za povrat stare devizne štednje, advokat Miodrag Stojanović.
On kaže da su se građani sa ovim problemom obraćali sudovima u BiH, vodeći postupke protiv banaka kojih ili više nema ili su reorganizovane, privatizovane ili ne postoje. Nakon toga krenula je lavina podnesaka prema Domu za ljudska prava, Ustavnom sudu BiH i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu s ciljem naplate novca.
“Suština je stav koji je Sud u Strazburu zauzeo, a kojim je obavezao BiH na isplatu štednje i štete za pretrpljeni duševni bol građana”, rekao je Stojanović.
Udruženje građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori organizovalo je konferenciju za novinare s ciljem da informiše javnost o problemima sa kojima se susreću devizne štediše u BiH i na koji način mogu ostvariti pravo na povrat te štednje. Srna
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Sve je ovo uredu Hrvoje osim jedne stvari. Nađi mi banku koja ,danas, nudi rdkeit za kupnju stana (znači rdkeit na rok od minimalno 15 godina) bez valutne klauzule tj. u kunama. Nisu se baš ni u prošlosti banke pretrgle od ponude rdkeita bez valutne klauzule A što se tiče masne zarade banke masno zarađuju na naknadama koje svakim danom postaju sve veće i veće i to prolazi bez bilo kakvog medijskog praćenja. Da je hrabrosti u naših političara oni bi oporezivali raznorazne naknade za vođenje računa. Kao primjer apsurda je naknada u jednoj banci na poslovnom računu za prenošenje sredstava iz jednog u drugi mjesec. Dakle ako firma ima novaca na računu zadnji dan u mjesecu banka obračuna naknadu za prenošenje tih novaca iz mjeseca u mjesec, Pa država bi trebala ovakve naknade oporezivati 150%