BEOGRAD, Iznos problematičnih kredita (NPL) u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) ima tendenciju pada, najviše zahvaljujući smanjenju loših kredita u Mađarskoj za 31 odsto, i u Sloveniji za 20 odsto u 2015. godini, objavila je danas konsultantsko-revizorska kuća Dilojt.
U ovogodišnjem izveštaju Dilojta, koji je prvi put obuhvatio 12 zemalja, među kojima i tri baltičke države – Estoniju, Letoniju i Litvaniju, procjenjuje se da je 2015. godine vrednost NPL-ova u regionu CIE iznosila 49 milijardi evra, a zajedno sa problematičnim kreditima zemalja Baltika 51 milijardu evra, što je pad u odnosu na 2014. godinu.
Analiza pokazuje da je prodaja problematičnih kredita porasla u 2016. godini, usljed većeg interesovanja investitora i inteziviranja aktivnosti banaka, što se moglo videti iz ukupne nominalne vrijednosti transakcija od preko 4,0 milijarde evra, navodi se u saopštenju Dilojta o rezultatima istraživanja.
Povodom situacije sa NPL-ovima u našem regionu, Vladimir Surla, direktor u Dilojtovom Sektoru za finansijsko savjetovanje kaže da se u Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji prošle godine povećao broj zatvorenih i tekućih transakcija, čime su se te zemlje približile Rumuniji i Sloveniji kao već aktivnim tržištima od 2015. godine.
“Restrukturiranje kredita u narednim godinama moglo bi dodatno da podstakne smanjenje problematičnih kredita, a time i doprinese rešavanju problema likvidnosti koje trenutno preživljavaju i neke dugoročno solventne kompanije i pojedinci, i time se olakša otplata kredita. Druga novost je da je, za razliku od ranije, kad su se prenosili uglavnom problematični krediti poslovnih subjekata, u 2016. oživelo tržište problematičnih hipotekarnih kredita stanovništvu”, navodi Vladimir Surla.
U izvještaju se ukazuje da makroekonomska kretanja idu u prilog pozitivnom zaokretu na tržištu NPL-ova u regionu: svih dvanaest analiziranih zemalja bilježi rast BDP-a, što se posredno pozitivno odrazilo na sposobnost otplaćivanja kredita kako fizičkih, tako i pravnih lica. Vidljiv je i oporavak tržišta nekretnina, što je za investitore važan pokazatelj budućih prinosa.
U regionu su vidljiva nastojanja da se uvede regulativa koja će olakšati raščišćavanje nagomilanih NPL-ova uklanjanjem prepreka za njihovu prodaju. Najnovija direktiva Evropske centralne banke propisuje iscrpne izveštaje za banke koje u svojim bilansima imaju visok udeo problematičnih kredita. Riječ je o zahtjevu koji važi za sve banke pod nadzorom ECB, što se posredno odražava i na banke u regionu koje nisu pod njenim direktnim nadzorom.
“Sve življe tržište problematičnih kredita, kao i sve veći broj banaka u regionu sa već sklopljenim transakcijama prodaje NPL-ova, rezultirali su većom tolerancijom investitora na rizik. Dilojt očekuje da će se nivo transakcija iz 2016. zadržati i u 2017. godini, i da će investitori koji se bave NPL-ovima biti sve upoznatiji sa specifičnostima regiona, a banke biti sve sklonije prodavanju portfolia problematičnih kredita”, naveo je Surla. Tanjug
