BANJALUKA, Ekonomija BiH bi, prema posljednjim prognozama, u ovoj i narednim godinama trebalo da zabilježi konstantan ekonomski rast, koji bi 2019. godine mogao dostići stopu od čak četiri procenta, što je podijelilo domaće ekonomiste.
Tako jedni misle da su te prognoze realne, dok drugi pak smatraju da je sve to samo spisak lijepih želja koje se neće ostvariti, jer za nešto takvo u ovom trenutku ne postoje realne pretpostavke.
Naime, prema dokumentu “Perspektive 2017 – 2019”, koji je objavila Direkcija za ekonomsko planiranje BiH, u ovoj zemlji se, s obzirom na poboljšanje u okruženju, očekuje postepeno jačanje ekonomskog rasta, koji bi na kraju 2016. godine trebalo da dostigne stopu od 3,1 odsto.
“Ovo podrazumijeva skromno realno povećanje investicija na nivou godine od 0,8 odsto, te značajan rast izvoza od 4,7 odsto, pod pretpostavkom odsustva značajnih problema u proizvodnji električne energije”, navodi se u ovom dokumentu.
Pored toga, ističu i da bi privatna potrošnja takođe trebalo da bude važan faktor rasta u ovoj godini, s projektovanom realnom stopom od 2,9 odsto, nošenom rastom broja zaposlenih od 1,5 odsto, te realnim rastom plata od približno 1,6 odsto.
Međutim, neznatno jačanje ekonomskog rasta u okruženju i potpisivanje kreditnog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bi trebalo dodatno da ojačaju ekonomski rast BiH u sljedećoj godini i to na, prema projekcijama DEP BiH, realnu stopu od 3,4 odsto.
Navode da bi ubrzanja rasta u okruženju trebalo da dovedu do jačanja rasta bh. izvoza na realnu stopu od 5,3 odsto, te ujedno dati podstrek privatnim investicijama i zapošljavanju. Sa druge strane, ističu da se očekuje zaustavljanje rasta javne potrošnje sa beznačajnom stopom od 0,5 odsto u cilju smanjenja značaja javnog sektora u ekonomiji.
“Sprovođenje ekonomskih reformi, podržano kreditnim aranžmanima međunarodnih finansijskih kreditora te dodatno jačanje ekonomskog rasta u okruženju bi trebalo da obilježe ekonomska kretanja u 2018. i 2019. godini”, navodi se u ovim prognozama.
To bi, kako projektuju, trebalo da dovede do daljeg jačanja rasta ekonomske aktivnosti u BiH na realnu stopu od 3,8 odsto u 2018. godini, te na četiri odsto u 2019. godini. Prema njihovim riječima, rast u eksternom okruženju bi trebalo da podstakne veće stope rasta bh. izvoza i investicija.
Pored toga, navode da bi privatne investicije trbalo da budu podstaknute daljim poboljšanjem poslovnog ambijenta kao posljedica napretka u reformskim procesima, što bi ujedno podstaklo i strana ulaganja.
U ovom dokumentu DEP BiH, između ostalog, još se navodi da se glavni rizici odnose na ostvarivanje osnovnih pretpostavki u smislu rasta eksternog okruženja, sprovođenja reformskih procesa iz aranžmana s MMF-om, zatim odsustva značajnijih problema u proizvodnji struje, ali i odsustva elementranih nepogoda u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, smatra da su ove projekcije ekonomskog rasta BiH za ovu i naredne godine definitivno samo “spisak lijepih želja”.
“Ono što mene najviše čudi je da tako ozbiljna institucija ne sagledava poslovni ambijent, klimu, najave investicija, razgovore s udruženjem stranih investitora koji su prisutni, kako bi bili potpuno informisani o tome kakva je realna situacija u BiH”, rekao je Pavlović.
Dodao je da ne zna na bazi čega se može očekivati takav rast BDP-a, kada u svemu tome ima nekoliko elemenata na koje ne možemo uticati.
“Ti elementi se tiču političkog ambijenta koji smo imali ove godine u smislu referenduma, lokalnih izbora s veoma mnogo negativne energije, ali i pada kupovne moći stanovništva BiH. Dakle, ako nema kupovne moći, zašto bi bilo ko ulagao. Sa druge strane, za zapošljavanje vam treba stabilan poslovni i politički ambijent. To se, sve u svemu, gotovo ne može prepoznati u BiH danas”, rekao je Pavlović.
Sa druge strane, Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, rekao je da su ove prognozirane stope rasta bh. ekonomije sasvim pristojne, u smislu njihove visine.
“Oni su se vjerovatno vodili time da će okruženje, prevashodno Srbija i Hrvatska, u narednom periodu rasti i da će na svojevrstan način povući i BiH za sobom. Budući da su sve ove zemlje nekada bile jedinstven ekonomski prostor, ljudi se poznaju i komuniciraju istim jezikom, taj rast vrlo lako može biti eksterno indukovan unutar BiH, kako sa aspekta Hrvatske, tako i sa aspekta Srbije”, rekao je Radivojac.
On je zaključio da su projektovane stope rasta domaće ekonomije, od strane DEP BiH, realne, dostižne i izvodive. Nezavisne novine
