– Vlasti RS i FBiH se obavezale do kraja novembra izmijeniti zakone i agencijama prepustiti kontrolu
– Naknade članova uprave biće vezane za stvarni učinak
– Revizorski izvještaji banaka moraće biti javno dostupni
– Upitno odobravanje kredita IRB-a bez posrednika
BANJALUKA, Investiciono-razvojna banka (IRB) RS i Razvojna banka FBiH ubuduće će, kao i komercijalne banke, poslovati pod supervizijom i regulativom entitetskih agencija za bankarstvo.
Vlade RS i FBiH obavezale su se u pismu namjere prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će, u cilju održavanja stabilnosti finansijskog tržišta, preduzeti mjere kako bi se unaprijedio rad entitetskih razvojnih banaka i uveo nadzor od strane agencija za bankarstvo.
Ovo je značajan napredak i konačno uvođenje reda na finansijskom tržištu na kojem je upravo država bila ta koja je kršila zakon. Pisali smo da IRB davanjem kredite i zajmova direktno krši Zakon o bankama RS kojim je propisano da se bankarskim poslovima može baviti samo sa dozvolom Agencije, a IRB nikada nije tražila niti dobila tu dozvolu.
Za tri mjeseca izmjene zakona o IRB RS i Razvojnoj banci FBiH
Vlasti RS i FBiH su se u obavezale da će do kraja novembra usvojiti izmjene i dopune zakona o entitetskim razvojnim bankama i izmjene i dopune zakona o agencijama za bankarstvo kako bi unaprijedili upravljanje rizikom i transparentnost poslovanja ovih banaka.
Osim stavljanja ovih banaka pod superviziju i regulativu agencija za bankarstvo, Vlade RS i FBiH su se obavezale i da će sa članovima uprave banaka biti potpisani ugovori kojima će se njihova naknada vezati za stvarni učinak.
Razvojne banake će imati obavezu i da na web stranicama objavljuju godišnje izvještaje eksterne revizije banaka i svih fondova kojima upravljaju, a koje će raditi ugledne međunarodne revizorske firme.
„Vlade entiteta i nadzorni odbori razvojnih banaka u narednih 12 mjeseci potpisaće okvir za regulisanje međusobnih odnosa kojim će se pojasniti uloge i odgovornosti strana kako bi se osiguralo da razvojne banke imaju održive poslovne modele i posluju na komercijalnoj osnovi“, navedeno je u pismu.
Na zahtjev MMF-a Vlada RS je ukinula veliki kreditni odbor IRB-a u kojem su bili njeni predstavnici, o čemu je CAPITAL već pisao. Ukinuto je direktno kreditiranje privatnog sektora putem IRB-a, a ove mjere takođe su navedene u pismu.
Brojne afere potresale razvojne banake
CAPITAL je još 2012. godine pisao da je upitna zakonitost kredita koje je IRB odobravala direktno odnosno bez finansijskog posrednika, jer je Zakonom o bankama RS propisano da niko ne može davati kredite bez dozvole Agencije, a IRB tu dozvolu nema.
Upravo su krediti koje je IRB direktno odobravala sada predmet kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova RS, SIPA-e i Tužilaštva BiH. MUP je već izuzeo dokumenataciju iz određenog broja firmi kojima je IRB odobravala kredite bez finansijskog posrednika, o čemu smo pisali.
Ni Razvojna banka FBiH u proteklom periodu nije bila bez afera, kreditima koje su odobravali bave se istražni organi, a bilo je i optužbi na relaciji direktor – Vlada FBiH.
Prije dvije godine Vlada FBiH je smijenila dugogodišnjeg direktora banke Ramiza Džaferovića zbog, kako su prenosili federalni mediji, optužbi da se pretvorio u otuđeni centar moći, dijeleći pri tom kredite mimo utvrđenih kriterija. Na to je Džaferović uzvratio optužbama da je upravo zbog pritisaka iz Vlade koja ga je smijenila ranije bio prisiljavan odobravati kredite koji su se pokazali nenaplativima.
Pavlović: Stavljanje razvojih agencija pod nadzor regulatora dobro
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za CAPITAL da je IRB zamišljen kao fond koji bi odobravao povoljnije kredite u odnosu na komercijalne banke i da je to dobro funkcionisalo do momenta kada je Vlada odlučila da krene sa konceptom direktnih plasamana.
„Tada su počeli problemi sa naplatom i pojavilo se pitanje funkcije i namjene fonda kako je to zakon definisao i onoga što je IRB počela da radi, a to je bankarski posao, a nije imala status registrovanog bankarskog subjekta koji bi podlegao nadzoru i kontroli Agencije za bankarstvo RS“, istakao je Pavlović.
On je kazao da najveći dio kredita koji je odobrio Veliki kreditni odbor u kojem su bili predstavnici Vlade nije naplativ i da su predstavnici MMF-a vidjeli opasnost u tom konceptu rada te tražili da se to pitanje riješi.
„Finansiranje preduzeća iz razvojnog fonda bez posrednika predstavlja finansiranje favorizovanih kompanija, a to je nedopustivo u cijelom svijetu, osim kod nas. Stavljanje razvojih agencija pod nadzor regulatora je dobro i može da predstavlja neko srednje rješenje. Po mom mišljenju razvojna banka mora da bude ili fond koji će plasirati novac preko komercijalnih banaka ili će prerasti u finansijsku instituciju kao što je banka“, naglasio je Pavlović.
On je istakao da ni situacija u Razvojnoj banci FBiH nije znatno drugačija od ove u IRB-u.
CAPITAL: M. Čigoja
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
A šta će biti sa do sada odobrenim kreditima koje je odobrio veliki kreditni odbor putem direktne kreditne linije, ko će za to odgovarati. Ovo se odnosi na budućnost, šta ćemo sa prošlošću.
Bezbel ce biti ko je jamio jamio lol, idemo dalje…