BEOGRAD, Najmanje 802 milijarde dinara vrijedne novčane transakcije obave se mimo evidencije poreznika. Aktivna siva ekonomija se procjenjuje na 5,2 odsto BDP
Mimo evidencije srpskih poreznika godišnje se obrne najmanje 802 milijarde dinara. Podaci istraživanja konsultantske kuće “Ernst i Jang”, na zahtjev kompanije “Masterkard”, pokazuje da udio sive ekonomije prilikom novačanih transakcija dostiže 20,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. U najvećem broju slučajeva, kupci nesvjesno učestvuju u izbjegavanju poreza.
Ispitivanje razlikuje aktivnu i pasivnu sivu ekonomiju. U prvoj, dogovorno učestvuju prodavac i kupac, dok u pasivnoj mušterija plaća robu mimo poreske evidencije, ali to ne zna.
Tako 15,6 odsto BDP se obrne a da zakonski dio ne stigne do srpskog budžeta. Uz dogovor, svjesno, mimo poreskih evidencija prođu transakcije vrijedne 5,2 odsto BDP. Istraživanje pokazuje da iz malih radnji, u prodaji hrane, pića, duvana, potiče čak 43,2 odsto pasivne sive ekonomije. U prodaji goriva se krije 8,6 odsto, a u restoranima i kafićima oko osam odsto neevidentiranih transakcija.
„ Aktivna siva ekonomija je najzastupljenija u građevinarstvu“ objašnjava Katarina Kakalikov, potpredsednica sektora za odnose sa javnim institucijama za region Centralne i Istočne Evrope “Masterkarda“.“Ljudi pristaju da nabave materijal “ispod ruke” da bi uštedili. U sektorima kao što su trgovina, restorani, frizerski i kozmetički saloni, najveći je izvor pasivne sive ekonomije. Jedan od načina borbe protiv nje je uvođenje elektronskog plaćanja. Tada bi dražava imala uvid u sve transkacije. Ne bi bilo moguće sakriti promet.“
Država bi, smatraju u “Masterkardu”, trebalo da bude prva koja će sve svoje transakcije obavljati – elektronski. Sljedeći korak bi bila obaveza isplate plata elektronski, ali i držanja terminala u svim objektima gdje građani nešto plaćaju.
„ Evropa polako razmišlja, i neke zemlje su već uvele, limitiranje iznosa preko koga je obavezno elektronsko plaćanje“ dodaje Katarina Kaklikov. „Neke države su uvele limit od 1.000 evra. Bilo šta skuplje od toga mora da se plaća karticom. Na Evropskoj uniji je da izglasa nivo obavezujući za sve države. Razmišlja se o iznosu od 5.000 evra. Države koje imaju stroža pravila, pridržavale bi se njih. Ovo bi važilo za zemlje koje to još nisu ograničile.“
Udio sve manji
Podaci iz istraživanja “Ernst i Janga” pokazuju da je udio sive ekonomije sve manji. U 2011. godini ona je odnosila 23,2 odsto domaćeg proizvoda, godinu kasnije čak – 24,2 odsto BDP. U 2013. udio je pao na 22,8 odsto, a u 2014. – 20,8 odsto. Večernje novosti
