BEOGRAD, Pozicija zna i da zavara, jer se kompanije mjere po poslovnim prihodima, dok se dugovi ne uzimaju u obzir.
Vlasnici deset najvećih srpskih preduzeća koji su se našli na ovogodišnjoj „Forbsovoj” listi proizveli su desetinu ukupnog srpskog bruto domaćeg proizvoda , to jest svega što srpski građani i privreda stvore za godinu dana. Njihove kompanije su tokom 2014. godine ostvarile prihod od 2,9 milijardi evra.
Iako ovaj podatak govori da nejednakost u Srbiji raste, bogataši se, piše zagrebačko izdanje „Forbsa”, još nisu sasvim oporavili od krize koja ne jenjava. Ovogodišnji skor poslovnih prihoda top 10 kompanija od nepune tri milijarde evra tek je polovina onoga što je Miškovićev „Delta holding” u zenitu svoje moći prihodovao sam, podsjeća ovaj magazin.
Na listi ove godine ima i novih imena. Među najuspješnijim privrednicima u Srbiji prvi put se nalazi bračni par Lovorka i Miomir Nikolić, vlasnici kompanije „Farmalogist”.
Na prestižnu listu došli su sa prometom od 176,3 miliona evra u 2014. uz neto profit od 0,6 miliona. Nikolići kontrolišu 51 odsto kompanije „Farmalogist”, dok je preostalih 49 odsto u vlasništvu holandskog „Adrijatik fonda”. Firma je nastala 2002. godine reorganizacijom poslovanja kompanije „Farmanova”. „Forbs” piše da su farmaceuti Nikolići krenuli u sopstveni biznis sa 26 zaposlenih. A već 2004. godine postali su prva veledrogerija u Srbiji.
Prvi put su na listi i vlasnici „Mocart” kladionica: Dejan Čakajac i Јadranka Stepanović. Njihov profit iznosio je 5,4 miliona evra, što je rast od 12,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Forbs” piše da Čakajac ne voli medijsko eksponiranje. Zapravo, o njemu internet gotovo „ne pamti” ništa. Ipak, „Forbs” saznaje da je imperiju „na sreću” napravio momak iz Čačka koji je volio da se bavi tiketima iz hobija. Sada zarađuje milione evra.
Ipak, za najuspješnijeg privrednika proglašen je Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe. Inače, „Forbs” svoje rang-liste pravi na bazi finansijskih izvještaja koje objavljuje Agencija za privredne registre. Izvještaji o poslovanju pojedinačnih preduzeća za 2015. godinu još nisu objavljeni, pa je zato rang-lista i sačinjena na osnovu podataka o poslovanju za 2014. godinu.
Takođe, pozicija na „Forbsovoj” listi zna i da zavara, jer istraživači uspjeh kompanija mjere po poslovnim prihodima. Zaduženost ni kapital firmi ne uzimaju se u obzir, pa često može da se stvori i pogrešna slika o moći nekog pojedinačnog preduzeća. Tako su se pre dvije godine na „Forbsovoj” listi najbogatijih našli i Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma MB”, i Goran Perčević, vlasnik „Interkomerca”, iako su njihove poslovne imperije već tada uveliko gušili dugovi, ali se to na ovoj listi nije vidio.
Ove godine čak i prvorangirani na listi, biznismen Miodrag Kostić, ima velike dugove, pokazalo je „Politikino” istraživanje. Obaveze „MK grupe” na kraju 2014. godine prevazilazile su 216 miliona evra i veći dio dužničkog tereta čine kratkoročni krediti. Ali to ne znači da je Kostić imao problema sa bankarima. Olakšavajuća okolnost je to što je Kostić na računu na kraju 2014. godine u kešu imao čak 91 milion evra, što umnogome relaksira njegov dužnički odnos prema bankama. Takođe, Kostić je većinski vlasnik AIK banke i vjerovatno ima pristup jeftinim kreditima. Ipak, ovaj biznismen je godinu završio sa neto gubitkom od minus pet miliona evra. Prethodne godine bio je u plusu od 47 miliona evra, pokazuje „Forbsova” analiza.
Na drugoj poziciji se ove godine našao Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, koji je prošle godine bio prvi. „Iako bi teški napadi s vrha vlasti na njega, višemjesečni pritvor, te stalna tabloidizacija njegovog imena bili gotovo sigurna smrtna presuda za većinu drugih biznisa, to ne važi i za ovog biznis kameleona”, piše „Forbs” o Miškoviću. Ukupni prihodi kompanije iznosili su oko 117 miliona evra, a najveći dio Mišković je ostvario u poljoprivredi. Ono što se na ovoj listi ne vidi jeste i da Mišković ima znatan dug prema bankama, koji prevazilazi 295 miliona evra. Uprkos tome, uspio je da ostvari dobit od 51,1 milion evra.
I dok „MK komerc” i „Delta holding” nisu prezadužene, za „Viktorija grupu” to se baš i ne može reći. Ova kompanija, iza koje stoje Zoran Mitrović, Milija Babović, kako i Nandi Ahuja, biznismen srpsko-indijskog porekla, našla se na petom mjestu top 10 kompanija sa poslovnim prihodima od 306,9 miliona evra. Dobar pokazatelj je da poslovni prihodi u odnosu na prethodnu godinu rastu. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste što dugovi ovog preduzeća iznose 300 miliona evra, a najveći dio dužničkog tereta čine kratkoročni krediti. U napomenama uz finansijski izvještaj nalazi se i objašnjenje zašto su kratkoročni krediti toliko veliki. Kompanija nije uspjela da tokom 2013. i 2014. godine smanji zaduženost prema bankama i 25. marta 2015. ušla je u reprogram dugova, pa su zbog toga neke dugoročne obaveze knjižene kao kratkoročne.
„Rukovodstvo grupe biće u mogućnosti da iz poslovanja generiše dovoljno finansijskih sredstava kako bi izmirivalo obaveze o roku dospjeća”, navodi se u finansijskom izvještaju ovog preduzeća.
„Viktorija grupu” su inače 2001. godine osnovali su biznismeni Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović. Nekoliko stvari se poklopilo, pa su za ovu kompaniju kola krenula nizbrdo: poslije dolaska svjetske finansijske krize, Srbiju je zadesilo nekoliko sušnih godina. Bilo je i promjena na strani menadžmenta. Iz „Viktorije” je otišao Stanko Popović, a u vlasničku strukturu je ušla Evropska banka za obnovu i razvoj i biznismen Nandi Ahuja preko kompanije „Apsara limitid” sa Kipra. Dobar signal je što „Forbsova” analiza pokazuje da se neto gubitak firme smanjio (sa 32,4 na 15,6 miliona evra). Politika
