SARAJEVO, Evropska banka za obnovu i razvoj /EBRD/ odlučna je da putem projekata, koje će finasirati, pomogne BiH da stimuliše ekonomski rast jačanjem finansijskog sektora i podrškom privatnom sektoru, rečeno je na današnjem sastanku Konstituence EBRD-a, čiji je domaćin bila BiH.
Guverner BiH u Odboru guvernera EBRD-a Mirko Šarović rekao je da je glavna tema sastanka bila potencijal za direktne strane investicije u EBRD zemljama, a da je BiH predstavila energetski sektor kao potencijal za direktne strane investicije.
Šarović je na konferenciji za novinare istakao da će današnji sastanak poslužiti kao ključna priprema za samit EBRD-a koji će biti održan od 10. do 12. maja u Londonu, te da je uvjeren da će BiH biti domaćin samita 2019. godine.
“U prošloj godina imali smo oko 12 velikih projekata, a ove godine očekujemo ulaganja od najmanje 100 miliona evra. Velika očekivanja imamo i od predstojećeg samita u Parizu, gdje će nam ključni partner biti EBRD”, rekao je Šarović, koji je i zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH.
Direktor Konstituence u Odboru direktora EBRD-a Johanes Zajringer podržava BiH na putu ka EU. “Vidimo da je evropska agenda podigla standarde koje BiH mora dostići i pomoći ćemo joj na putu pristupanja Uniji”, dodao je Zajringer, koji je uvjeren da BiH ima jaku ulogu u promociji regionalnih integracija.
Regionalni direktor za zapadni Balkan EBRD Holger Mauent podsjetio je da je EBRD u prošloj godini pomogao BiH sa 140 miliona evra, te da je učinila mnogo na implementaciji postojećih projekata.
Kao najveći projekat u javnom sektoru, Mauent je naveo investicije za koridor “Pet ce” i za projekat “Plava voda”. “Mnogo je učinjeno na investiranju privatnog sektora kroz različite linije u bankama i direktnim investiranjem u kompanije”, kaže Mauent.
On je naglasio da EBRD ima dobru komunikaciju i sa vladama u BiH, ali i sa privatnim sektorom. “Ohrabreni smo implementacijom Reformske agende i opredijeljeni smo da i dalje pomažemo ovom sektoru, koji će kasnije pomoći ekonomskom sektoru”, poručio je Mauent.
Ministar finansija Malte Edvard Šikluna rekao je da su na sastanku razmijenjena iskustva zemalja u procesu razvoja.
On je podsjetio da je Malta postala članica EU 2004. godine i da vlasti te zemlje rade na jačanju konkurentnosti za direktne strane investicije i pojačanja zapošljavanja.
“Prošli smo kroz fazu tranzicije i samoprilagođavanju sistema novim standardima. Proces privatizacije je dug, ali je potreban radi dugoročnog napretka i planova zemlje”, objasnio je Šikluna.
Šikluna smatra da je potrebno ugledati se na manje zemlje koje su prošle kroz sličan proces tranzicije, a ne samo na velike jer se iz iskustva manjih zemalja može mnogo naučiti.
Prema njegovim riječima, EBRD ima najviše iskustva u pomoći zemljama na putu ka EU i imati ovako veliku banku kao partnera može donijeti samo koristi.
Konstituenca je grupacija zemalja u okviru EBRD-a, a čine je BiH, Austrija, Kipar, Izrael, Kazahstan i Malta. Srna
