BEOGRAD, Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije oko 1,5 odsto bio bi sasvim realan u 2016. godini, izjavio je danas ekonomista Ivan Nikolić.
„Imajući u vidu kratkoročne trendove vezano za privredne tokove, oni upućuju da bismo mogli da imamo jedno popravljanje situacije koja je uspostavljena u drugom delu ove godine, a rast BDP oko 1, 5 bi bio sasvim realan za ovu godinu“, rekao je Nikolić na predstavljanju novog broja časopisa MAT u Privrednoj komori Srbije.
On je rekao da bi globalni šokovi i Srbije, prije svega, neposredno okruženja, ali i sama EU mogli najviše da poremete takvu procjenu.
„Videćemo šta će se desiti“, rekao je Nikolić.
On je dodao da će, imajući u vidu veliki pad cijene nafte biti, na neki način, izazovno podići inflaciju u projektovani koridor.
Bio bih zadovoljan da imamo nisku inflaciju, a da li će biti u okviru koridora ili ispod toga manje je bitno, rekao je on.
Godišnja inflacija u 2015. godine iznosila je 1,5 odsto.
Na predstavljanju novog broja MAT-a rečeno je da je Srbija u 2015. izašla iz recesije koja je bila karakteristična za 2014. godinu i da su procjene bile da će realan rast BDP u 2015. dostići 0,8 odsto odsto.
Međugodišnji rast ukupne industrije je u septembru iznosio 11,7 odsto, a prerađivačke 5,8 odsto, što je više od kumulativnog porasta u 2015. godini.
Prerađivačka industrija je od septembra na rastućem kratkoročnom trendu, koji sada stagnira na nivou koji je za 4,7 odsto iznad prosjeka prethodne godine i za samo 1,8 odsto niži od najvišeg nivoa u maju.
Prihod od prodaje sve više zaostaje za fizičkim obimom proizvodnje, primjećuju ekonomisti.
Takođe ističu da je međugodišnji porast spoljnotrgovinske razmjene u periodu januar-novembar iznosio 6,9 odsto (izvoza 8,4 odsto, a uvoza 5,9 odsto).
Kratkoročni trend izvoza je poslije maja bio u opadanju, da bi se taj pad zaustavio i prešao u simboličan rast blizak stagnaciji tokom posljednja tri mjeseca posmatranog perioda (zaključno sa novembrom 2015.).
Deficit tekućeg računa, za period januar-oktobar prošle godine je 1.265 miliona evra , što je za 17,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Priliv staranih direktnih investicija u zemlju je 1.446 miliona evra, što je gotovo 40 odsto više nego 2014. godini. Tanjug
