BEOGRAD, Šef Kancelarije Svjetske banke u Srbiji Toni Verheijen izjavio je da je Srbija na pravom putu, ali da su za veći rast potrebne dublje reforme, te da je budžet za sljedeću godinu prilika da vlada pošalje signal da je napravljen korak u pravom smjeru.
On je na konferenciji Beogradske berze “Upgrade in Belgrade” rekao da Vlada ne smije odustati od plana da do kraja godine riješi pitanje sedam strateških preduzeća, a do maja sljedeće godine ostalih deset i da će od tog posla u velikoj mjeri zavisiti dalja sudbina fiskalne konsolidacije.
Svi pozitivni efekti koje je vlada do sada postigla bi, kako je rekao, mogli biti poništeni ukoliko se ne nađu rješenja za ova strateška državna preduzeća.
“Najveći rizik postoji u energetskom sektoru. Ako Vlada ne riješi problem RTB Bora, Resavice…. izostaće efekti fiskalne konsolidacije”, ukazao je on.
Ako u predviđenom roku bude riješen problem 17 strateških preduzeća, Verheijen je rekao da će Vlada sa većim samopouzdanjem krenuti ka krupnijim reformama, ali i da će se malo relaksiranije pristupiti platama i penzijama.
Govoreći o budžetu za 2016. godinu, šef Kancelarije Svjetske banke u Beogradu je rekao da će biti teško izbalansirati ga, navodeći da bi jedna od ključnih stavki trebalo da bude povećanje javnih investicija koje su u ovoj godini bile na niskom nivou.
On je rekao da bi na strani prihoda Vlada trebalo da uloži dodatne mjere kako bi se ostvarila još veća naplata poreskih prihoda, što bi, kako je naveo, omogućilo veće javne investicije.
Na rashodnoj strani, Verheijen je rekao da je moguće smanjenje rashoda za robe i usluge, i to posebno u dijelu nabavki lijekova.
Pomenuo je i da je potrebna reforma sistema podsticaja kroz Zakon o ulaganjima, i da Svjetska banka na tom poslu radi zajedno sa Ministarstvom privrede.
Govoreći o investicionoj klimi, Verheijen je rekao da Srbija jeste dosta napredovala na Duing biznis listi Svjetske banke, ali da i dalje ostaje ispod prosjeka u odnosu na region po uslovima poslovanja.
Verheijen je istakao da je ovogodišnja stopa privrednog rasta u Srbiji veća od očekivane, što je, zajedno sa reformama koje Srbija sprovodi, pozitivno iznenađenje.
Međutim, ukoliko Srbija i druge zemlje Jugoistočne Evrope žele da uhvate korak sa Evropom, Verheijen je rekao da bi privredni rast u Srbiji na godišnjem nivou trebalo da iznosi oko pet-do sedam odsto BDP-a i to u narednih nekoliko godina.
“Treba da ciljate na pet odsto, a ne 0,5 odsto rasta BDP-a”, poručio je. Tanjug
