BEOGRAD, Šef Kancelarije Svjetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je da Srbija čini dosta koraka u dobrom smjeru, ali da je potrebno još mnogo da bi sustigla članice EU i da bi unaprijedila uslove poslovanja.
“Vidimo da ima rasta i da se situacija sa brojem zaposlenih u Srbiji poboljšava”, rekao je danas predstavnik Svjetske banke u Srbiji Toni Verheijen u Aranđelovcu na regionalnom Samitu investicija koji organizuje nedjeljnik “NIN”, uz napomenu da je poželjno da privredni rast bude bar četiri odsto.
On smatra da je potrebno raditi na fiskalnoj reformi i privatnom sektoru, ali i vidjeti šta su korijeni problema koji su doveli do trenutne situacije u privredi, prenosi “Blic”.
Verheijen je podsjetio da je u Srbiji dugi niz godina jedan dio preduzeća izbjegavao da plaća svoje obaveze i poreze, što je bio veliki pritisak na budžet.
Za preduzeća poput Farmaceutske kuće “Galenika”, pančevačke “Petrohemije” potrebno je takođe pronaći rješenje, dodao je on.
“Nadamo se da će to biti riješeno u prvoj polovini 2016. godine. Drugi dio začaranog kruga u kome se Srbija našla 2013. je veliki budžetski deficit, tu je bio veliki doprinos `Srbijagasa`, EPS-a, `Puteva Srbije`, Aerodroma…ali, i taj se problem polako rješava. Blisko sarađujemo sa EU, EBRD i postoje dugoročni projekti za rekonstrukciju ovih kompanija koji bi trebalo da od njih naprave samoodrživa preduzeća do 2019. godine”, rekao je predstavnik Svjetske banke.
On je istakao da se već razgovara sa “Srbijagasom” zbog njenih dugovanja i rezultata poslovanja i radi se na tome da ta firma postane stabilna do 2018. godine.
Racionalizacija “Željeznice” je još jedna ozbiljna stavka u planu za reforme u Srbiji, dodao je je Verheijen.
“Srbiji je neophodna pouzdana željeznica, posebno zato što je Srbija tranzitna zemlja između luka i zemalja EU u protoku robe. I taj proces će trajati nekoliko godina”, rekao je Verheijen.
On je istakao da je Srbiji potrebna i efikasnija javna administracija i da je, kada je u pitanju nauka, zdravstvo, potrebno odrediti prioritete za finansiranje da se vidi šta Srbija može da isfinansira i šta je neophodno. Srna