SKOPLJE, Brz tempo gomilanja duga Makedonije tokom posljednjih nekoliko godina zabrinjava, a njegov sadašnji nivo od 44 odsto od BDP-a mogao bi u budućnosti da ograniči sposobnost fiskalne politike da se efikasno suoči sa izazovima, smatra zastupnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Makedoniji Patrik Žitan.
U intervjuu za makedonski magazin Kapital, on je objasnio da je MMF prvi put postavio granicu javnog duga na 50 odsto od BDP-a da bi se na taj način “ostavilo prostora” za adekvatne finansijske poteze i “izbjegli mogući šokovi” pri realizaciji dugoročnih fiskalnih obaveza, kao što su penzije i zdravstvo.
“Predviđeno postavljanje apsolutne granice za javni dug na 60 odsto, a za budžetski deficit na tri odsto BDP-a, u skladu je sa fiskalnim pravilima”, rekao je Žitan, ali je dodao da je ipak bolje da se postavi kočnica za dug na 50 odsto, kao što je to urađeno u drugim zemljama u regionu.
Kapital u tekstu podsjeća da je posljednji izvještaj MMF-a izazvao dosta polemike u makedonskoj javnosti, jer vlast smatra da on u potpunosti opravdava i podržava njene poteze, dok je opozicija suprotnog mišljenja.
“Naš cilj je da pružimo objektivnu procjenu privrednog ambijenta i politike. Zbog toga vjerovatno možete naći i pozitivne i negativne elemente”, rekao je Žitan.
On je dodao da je Odbor MMF-a pohvalio napore makedonske vlasti zbog sveobuhvatnog rasta privrede, koji je ostvaren uz podršku javnih investicija, poboljšanim kreditnim uslovima i povećanju izvoza i direktnih stranih investicija.
Istovremeno, kako je kazao, Odbor je i zatražio od vlasti da pojača efikasnost fiskalne politike, kako bi se privreda zaštitila od domaćih i spoljnih rizika, i da sprovodi politiku za unapređenje poslovnog okruženja za domaći privatni sektor, navedeno je u tekstu. Tanjug